https://forum.titlovi.com/ Copyright (c) 2006-2013 Web Wiz Forums - All Rights Reserved. Wed, 10 Jun 2026 10:35:44 +0000 Mon, 29 Sep 2025 18:45:38 +0000 http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss Web Wiz Forums 11.01 360 https://forum.titlovi.com/RSS_post_feed.asp?TID=106440 https://forum.titlovi.com/forum_images/web_wiz_forums.png https://forum.titlovi.com/ https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1792235&title=becoming-led-zeppelin-2025#1792235 Korisnik: Mizi
Tema: 106440
Objavljeno: 29.Rujan/Sep.2025 u 18:45

Ispade Cepelin uticajniji od Bitlsa i Stonsa zajedno....

]]> Mon, 29 Sep 2025 18:45:38 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1792235&title=becoming-led-zeppelin-2025#1792235 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1792186&title=becoming-led-zeppelin-2025#1792186 Korisnik: aleksandar-kojic
Tema: 106440
Objavljeno: 28.Rujan/Sep.2025 u 19:44

06. DEO - nastavak  ♫
(My Review of Every Song on the Debut LP) ♫

Spectrum Summer Music Festival 1969.

1st Spectrum Summer Music Festival 11. July - 13. July 1969.

Led Zeppelin su nastupali kao prava mlada atrakcija trodnevnog "Summer Pop Festivala" (Philadelphia), u Spectrum Areni u okviru svoje treće turneje po Severnoj Americi i izveli svoju pesmu "Good Times Bad Times“, u skraćenoj verziji.

Promo flyer for Spectrum POP! Festival (12. July 1969.)

Nastupili su 12. jula 1969. godine, na ovom trodnevnom festivalu uz glavne zvezde Johnny Wintera, Jethro Tull, i Buddy Guya. Nažalost, svirku je prekinuo glupi policijski komesar koji se plašio nereda. Na vratima svake garderobe u Spectrumu bilo je zakačeno obaveštenje sa zahtevom da nastupi budu kraći od trideset minuta. Kao što je opšte poznato, Led Zeppelin su u to vreme obično svirali 150-minutne koncerte, vrhunski virtuozno, uz gomilu improvizacija. Bend je morao da skrati svoj nastup i čak je učtivo i pristojno zamolio 18 hiljada ljudi u publici da se odmaknu i puste ih da siđu sa bine, pozivajući se na naredbu načelnika policijske uprave.

"Good Times Bad Times“, Live in Philadelphia, at Spectrum Arena, from Led Zeppelin's Third North America Summer Tour.

Objašnjenje je bilo da je policijski komesar, plašeći se nereda razularene mase, i neverovatno bučnih nastupa ovih rockera, želeo da se koncert završi do 23:45. Prava istina je bila da menadžment Spectruma, pošto je već potrošio dosta novca na ovom trodnevnom pop festivalu, nije želelo da izgubi još 1000 dolara na ove 

"drugorazredne izvođače" kako su ih nazivali, i prekovremene troškove zaposlenih tonaca, roudija i ostalih pomagača koji su zatrpali račun. Rezultat je bio da je rukovodstvo bukvalno teralo grupe da siđu sa bine. Kao razlog za nagli i obostrano razočaravajući završetak svog nastupa Zeppelini su naveli lošu organizaciju festivala. Ipak, to im je mnogo pomoglo. Nakon incidenta na Spectrum festivalu, sve novine su objavile tu vest kao skandaloznu. Ovaj beli, bluzerski kvartet je značajno povećao svoj ugled kod evropske publike, na listama popularnosti i na listama zarade.

That cool guy Jonesy, with this cute curls in hair was really good at this 1969, concert.

Led Zeppelini su nastupali u Spectrum Areni u Philadelphiji, Pennsylvania, više puta tokom svoje karijere, a najznačajniji koncerti su bili 12. jula 1969, 31. marta 1970, 13. juna 1972, i 8. februara 1975. godine. 

Robert Plant - Rare Fan Photo from the Crowd. 31.Mart,1970.

Tvorci filma "Becoming Led Zeppelin," Bernard MacMahon & Allison McGourty su bili zbunjeni, jer datumi se uopšte ne slažu na  internet sajtu Zeppelin Concert Timeline, sa onim u knjigama "The Complete Concert Chronicle" i "Concert File - Led Zeppelin". Obzirom da ovaj dokumentarac obuhvata period od 1966–1968. godine, sa dodatkom  verovatno najpoznatijeg nastupa Zeppelina u londonskom Royal Albert Hallu. 9. 1. 1970. godine, morali su odabrati snimke i fotografije sa samo prva dva nastupa, onog iz jula 1969, i marta 1970. Sve su iscepkali kroz slideshow i kratke video vinjete sa ova prva dva nastupa.

Led Zeppelin in Spectrum Arena, 31. March 1970.

Koncert u julu 1969. bio je deo bluzerskog "Spectrum Summer Festivala", dok su ostali datumi bili samostalni koncerti. Ovo je bio koncert u sklopu njihove prolećne turneje po Severnoj Americi. Ova turneja je uključivala nastupe u Pittsburghu, Charlestonu, Maconu i mnogim drugim gradovima. Za razliku od prekinutog nastupa u julu 1969, 31. marta 1970, Led Zeppelin su održali pun, dobro prihvaćen koncert u ovoj areni, u trajanju od dva i po sata i pošteno zaradili preko 25.000 dolara. Ogorčeni novinar W. Mandell je za Philadelphia Bulletin napisao: "Posle sinoćnjeg događaja, čovek bi poželeo da ovi britanski grabežljivci novca dozvole zrelim i talentovanim izvođačima da rade svoje. Jer, na kraju krajeva, jasno je da su upravo Zeppelini oni koji skrnave rock muziku i guše talente."

SPECTRUM CACOPHONY - Regina is Back in Town

Concert report in the local newspaper "Philadelphia Bulletin," March 31, 1970.

Tokom njihove tadašnje četvoronedeljne turneje po 25 gradova diljem Amerike, bili su umorni i iscrpljeni ali su kao i uvek dali sve od sebe, jer koncerti su bili njihova strast. Rad u studijima, inženjering i produkcija bili su maska, ali ovaj koncert je razbio tu masku u paramparčad. Velika, velika gužva i još veći novac nisu im mnogo značili, ali publika jeste. Ovaj koncert u Spectrumu je poznat po 25-minutnom bubnjarskom solo izvođenju Johna Bonhama u pesmi "Moby Dick" i melodičnim aranžmanima za orgulje John Paul Jonesa u više pesama. Posebno bih istakao medley koji je uključivao numere - "Long Distance Call, Boom, Boom, Tobacco Road i Lemon Song".

Jimmy Page - The volume of high-voltage electrical wizardry. March 31, 1970, Concert at the Spectrum in Philadelphia, Pennsylvania.

Ono što je Zeppeline uvek činilo toliko superiornijim od ostalih grupa, pitanje je na koje je verovatno nemoguće odgovoriti. Intrigantno je što njihov širok i nepredvidljiv balans emocionalne i tehničke stručnosti, nekom tajnom magijom često bacalo publiku u trans. 

Koncert održan u martu 1972. godine je bio poznat po glasnom i ekstremno bučnom nastupu benda zbog akustike same arene, ali ni ovaj nastup nije prošao bez policijskog komesara, zbog žalbi komšija da Spectrum Arena nije prikladno mesto za rock koncerte i treba ga zatvoriti zauvek! Amerika ih definitivno nije volela još od ranih dana, a u UK je bilo još gore. Bitno je da ih je publika obožavala a to im je jedino bilo važno.

Led Zeppelin played a full, most powerful, and extremly loud and too noisy concert at the Spectrum Arena, June 13, 1972.

Naredni koncert iz februara 1975, se pamti po Pageovim neverovatnom solo "razvaljivanju" violinskim gudalom po svojoj gitari tokom izvedbe pesme "Dazed and Confused“, i po prisustvu oko 17.000 ljudi. Ovo je bila poslednja turneja gde su svirali akustičnu sekciju nekih pesama, a John Bonham je pevao prateće vokale! Spectrum je zaista bilo jedno od bitnijih mesta za Led Zeppeline tokom njihove cele karijere, a fanovi se sa radošću sećaju svih ovih veličanstvenih koncerata i dan danas.

Third Philadelphia concert in February 8, 1975, was noted for the band's most popular performance, well-received and unforgettable remembered by fans.

Led Zeppelin su u subotu uveče, 8. februara 1975, održali svoj neviđeni zvučno-svetlosni spektakl u Spectrumu, oduševivši publiku od oko 20.000 ljudi, sa skoro tri sata vrhunskog rock'n’rolla. Mnogi su ostali bez ulaznica, i čekali tapkaroše ispred ulaznih vrata, cupkajući u hladnoj noći.

Ovaj put su zaista "razbili" svoj poslednji Philly koncert. Ključni momenat uragana takvog intenziteta, i njihove muzike uopšte, uvek je bila posvećenost i potpuna predanost publici. Page je bio izvanredan kao i uvek, a te subote uveče je izveo svoj virtuozni repertoar užarenih, preciznih, apokaliptičnih rifova heavy-bluesa i prelepih klasičnih gitarskih akorda "male noćne muzike." Ceo bend je bio izuzetno nadahnut i odradio je svoje sa velikim elanom. Press Review: "Led Zeppelin Bring on the Light and Sound."

Fans Lineup for Philly Tickets 1975.

❤ Les Rendezvous De Paris ❤

Led Zeppelin - Live At Olympia, Paris, 2 x Vinyl, LP, Unofficial Release, Gatefold, (Made in the EU. Limited to 350 copies).

Led Zeppelin su četiri puta svirali u Parizu tokom svoje karijere: tri puta 1969, i jednom 1973. godine. Svirali su u L'Olympia Music Hallu, 10. oktobra 1969. godine. Drugi nastup 1969. godine bio je Tous En Scene 19. juna 1969, u Antenne Culturelle du Kremlin-Bicêtre. Treći je bio privatna svirka u L'Ecole Centrale Chatenay-Malabry, Paris, održana 6. decembra 1969. godine, a četvrti u Sportif Centru u Saint-Ouenu, u blizini Pariza, 2. aprila 1973. godine. Francuska televizija je snimala neke od tih nastupa i gostovanja u raznim TV emisijama 10. juna, 6. decembra 1969. godine i 28. novembra 1970. godine.

Led Zeppelin at the Airport in Paris, October 1969.

Veoma ozbiljan, najvažniji i najbolji pariški koncert održan je u L'Olympia Music Hallu 10. oktobra 1969, i značajan je kao školski primer ranih nastupa uživo grupe Led Zeppelin i omiljen je među fanovima koji cene njihov energičan i improvizacioni stil žanrovski neuhvatljiv. Stajling za Olympiju bio je poseban. Jimmy Page, sav u ružičastom, sa gitarom o boku, gudalom i dugom kosom koja je skrivala njegovo lice. Nosio je sjajne pink satenske pantalone i ružičastu usku majicu, što je isticalo njegovu krhku figuru. Robert Plant, sa lavljom grivom u svečanoj crnoj svilenoj košulji, blistavim crnim trapez pantalonama i indijanskim mokasinama, delili su prvi plan. U pozadini, tihi John Paul Jones i John Bonham sa ritmom iz grotla vulkana iz kojeg izbija užarena lava. Grunuli su odmah sa prvom pesmom sa njihovog prvog LP-a, "Good Times Bad Times", kao intro i nadovezali "Communication Breakdown" na nju bez prekida. Posebno je bio istaknut neviđeno brz i neponovljiv rad Bonza za bubnjevima, Sve je bilo iznad svega, a publika je aplaudirala glasnije nego što su Zeppelini svirali.

Jimmy Page wore shiny satin pink pants and light pink tight T shirt for L'Olympia show.

"En Noir Et Blanc" - Robert Plant on The Boards That Mean Life.

Ritam sekcija je bila brutalno glasna ali precizna, Pageove bogate i nikad napadne deonice su nadograđene uzvišenom strašću, basista Jones uigran do granice telepatije, sa Bonzom koji doslovno diriguje pravac kretanja svake numera...A tek kad je Robert Plant zapevao prve stihove: "U danima moje mladosti, rečeno mi je šta znači biti muškarac“, to je podiglo temperaturu u Olympiji do maksimuma. Moć Robertovog magnetizma u interakciji s publikom bila je neodoljiva.

Led Zeppelin - Paris Par Excellence! (The First Real Zepp. Concert in France, CD, Unofficial Release, October, 10th 1969.)

"Paris Par Excellence“ je jedno od mnogih bootleg izdanja radio broadcasta Led Zeppelina iz Olympije 1969. godine. Kao i ostala izdanja, i ovo je snimljeno direktno sa radija. Unofficialni CD "Paris Par Excellence“ uključuje komentare francuskog DJ-a tokom emitovanja, ima male rezove između nekih pesama, ali je takođe jačeg i kvalitetnijeg zvuka od ostalih bootleg izdanja.

Ovo je bio prvi koncert Led Zeppelina u Francuskoj održan je 10. oktobra 1969. godine u L'Olympia Music Hall u Parizu. Sam nastup bio je deo njihove European Autumn turneje, 1969. godine. Koncert se smatra ključnim trenutkom u njihovoj ranoj karijeri, jer su dobijali na zamahu po celoj Evropi nakon što su nedavno promenili ime iz The New Yardbirds u Led Zeppelin. Snimak koncerta emitovan je na francuskom radiju, 2. novembra 1969, na Europe 1, kao deo programa Musicorama. Koncert je profesionalno snimljen, a kvalitet zvuka emitovanog snimka se generalno smatra odličnim. A onda, opet se desila misterija, što se redovno dešavalo s ovim bendom. Master traka je izgubljena!

A L'Olympia Europe 1's Musicorama programme poster and ticket. This set was first broadcast on French radio on 2. October 1969.

Ova soundboard traka je slučajno pronađena godinama kasnije u podrumu ove radio stanice 2007. godine i reprizno emitovana 7. decembra iste godine. Koncert u Olympiji je posebno značajan jer je emitovan na francuskom radiju i kasnije ponovo otkriven, što ga čini ključnim delom rock istorije. Pre toga se audio snimak našao na raznim bootleg i nezvaničnim izdanjima. Oficijalno je objavljen 2014, na deluxe izdanju albuma na duplom CD-u i DVD-u, pod imenom "Led Zeppelin I - 1969. The Only Way To Fly." Ovaj box-set je uključivalo ranije nedostupni snimak pesme "Moby Dick." Jedna od zanimljivosti je što je bend u Olympiji odsvirao prvi put uživo pesmu "Heartbreaker", i ova verzija se nalazi na deluxe izdanju tog albuma.

Bonzo Plays First Live Recording of Heartbreaker! (Original Recording Broadcast for Radio Europe 1 FM, October, 10th 1969)

Ono što je sledelo je prokletstvo svih grupa - Žanrovi! Mukotrpni rad, probe, beskrajna ponavljanja u studiju, prvi koncerti, trema, odlazak u SAD i slava. Led Zeppelin su veoma brzo postali jedna od najvećih grupa heavy rocka. Na kraju "Good Times, Bad Times“, morali su da se slože oko istinitosti te reči "heavy", koju su uvek mrzeli.

Together, they form one of the groups "Leader" of contemporary music and for a long time, we will hear talk about this fabulous airship...

Olympia Theatre - a Key Piece of Zeppelin History

A Magnificent “Good Times Bad Times” serving as a prelude to “Communication Breakdown.” Only at these shows was this arrangement used as they were trying to achieve the most overwhelming sound they could muster.

Public at the Early Led Zeppelin concert in L'Olympia, the first Parisian Music Hall.

Nastup Led Zeppelina u Parizu, 10. oktobra 1969. godine, nije bio samo još jedan od koncerata u nizu. Bio je nešto mnogo više od toga. Ceo bend je osećao strahopoštovanje prema renomiranim jazz muzičarima koji su još sredinom 50-tih nastupali tamo. Nije bilo lako stajati na tim istim daskama gde su stajali Billie Holiday, Louis Armstrong i Ella Fitzgerald. Mnogi se slažu da je to bio ključni trenutak u usponu ovog "malog" benda, na putu do legende. Do tada je njihov debitantski album uveliko uzburkao vode Evrope, ali je ovaj nastup potvrdio njihov globalni planetarni domet. Zeppelini, iako pod tremom, podarili su francuskoj publici svo svoje čarobnjaštvo, i predstavili zvuk veći od života - to je bio mit u pokretu. Pariška publika, poznata po pronicljivom ukusu, eruptirala je sa svakom odsviranom notom. Zeppelinov miks bluesa, folka, popa i promišlenog stilizovanog rocka, evoluirao je na sceni, šireći se u epska, gromoglasna putovanja do neba. Energija te noći je prštala kao vatromet, ovekovečujući jedan od njihovih najranijih trijumfa. Za ceo bend, Pariz nije bio samo još jedna stanica - to je bila tačka transformacije. Dokazali su da njihova moć prevazilazi granice sakralnih zakona i da su sudbinski predodređeni da promene samu strukturu kontemporarne muzike u svim njenim pravcima.

Bonzo bashing the hell of his maple kit, Paris, October 1969. Curious angle. Unfortunately there are not many aerial photos of Bonzo playing and allowing you to see all of his setup, this is definitely a good one!

Light and Magic Spectacle at L'Olympia - Louder Than Love!

Pariški koncert u Olympiji bio je jedan od nezaboravnih koncerata, i ogromna prilika za ovu grupu da osvoji Evropu. Za prvi koncert Led Zeppelina u Francuskoj bio je planiran glamurozan doček i bina osvetljena ogromnim reflektorima, stroboskopima i psihodeličnim likvidnim i kaleidoskopskim svetlosnim efektima sa filterima od hiljade boja. Pirotehnika je bila najmodernija - baklje, prskalice, vatra i dim. Sve je ovo trebalo da služi da poboljša celokupni vizuelni doživljaj onoga što Page naziva "Light and Magic". Spektakl sa sinhronizovanim rafalima svetlosti je trebao da istakne sve te ružičaste šljokice i svilu koja prelama boje i doda sloj blještavila instrumentima.

Jimmy Page in Trance on First Led Zeppelin concert in Paris. 

This image shows Robert Plant, depicts him singing into two microphones.

Ovaj preterano ambiciozni Barbie šou je nažalost otkazan zbog kvara glomaznog light showa i predostrožnosti mogućeg požara. Ipak, bend je pristao da svira bez njega. Dva člana ekipe projektovala su jedina dva ispravna reflektora na Roberta i Jimmyja sa greda iznad bine, i to je bilo to za planirani senzacionalni svetlosni šou. Bendu nije smetalo osvetljenje u stilu film noira i na kraju su oni "zapalili" binu i to muzikom uz minimum rekvizita. Akustična "White Summer / Black Mountain Side“ zvučala je kao virtuozni ep natrpan u deset minuta i

ostavila je publiku u potpunoj tišini kao da slušaju Beethovenovu devetu simfoniju. Ipak su to Francuzi! Za kraj je ostavljen medley "Lemon Song / Boogie Chillen". Overeni boogieman John Lee Hooker bi im zapljeskao da je bio tamo.

On the Set of the Show, Led Zeppelin performs "Lemon Song / Boogie Chillen" medley. (Olympia, 1969)

Led Zeppelin - Live in Paris, 1969. Companion Audio Disc, Remastered, Atlantic Release, June 2014.

Led Zeppelin su svirali u L'Olympia Music Hallu, 10. oktobra 1969. godine. Drugi nastup 1969. godine bio je Tous En Scene (19. juna 1969) u Antenne Culturelle du Kremlin-Bicêtre. Treći je bio privatni nastup u L'Ecole Centrale Chatenay-Malabry, Paris, održan 6. decembra 1969. godine. Četvrta svirka održana je 2. aprila 1973. godine u Sportif Centru (Pavillon de Paris) u Saint-Ouenu-sur-Seine, koji se nalazi u predgrađu Pariza.

Promo Poster for Musicorama broadcast on RTL French radio.

L'Olympia (Pre-FM Master CD, Reissue, Not On Label CD, Released: December 20, 2007)

Ovaj drugi nastup 1969. godine bio je "Tous En Scene - Antenne Culturelle du Kremlin-Bicêtre" u Parizu. Bernard de Bosson iz Atlantica i menadžer za međunarodnu promociju Philippe Rault, 19. juna 1969. godine organizovali su promotivnu posetu za bend, sa nastupom na TV u emisiji "Tous En Scene TV Variety Show" u Parizu. Takođe su bili zakazani termini za intervjue uživo u Pop klubu i emisiji "Campus" na Europe 1 radio programu. U arhivi tog francuskog radija Europe1 su u leto 1969, pronađeni još neki neobjavljeni snimci, uključujući soundcheck za "Communication Breakdown" i početni segment "Dazed & Confused", kao i neki snimci iza scene.

Antenne Culturelle du Kremlin-Bicêtre in Paris.

Jimmy Page je u intervjuu za "Campus" radio rekao: "Deo ovog materijala koji se pojavljivao u raznim TV emisijama i radiju nije bio dostupan u potpunosti. Sve je osmišljeno kako bi se promovisao rad benda na prvom albumu i prvi singlovi. Sa nekim od ovih materijala iz TV emisija u to vreme, postalo je očiglednije da naša želja da izvodimo naš materijal uživo i kvalitet TV snimaka jednostavno nisu funkcionisali - like mixing oil and water."

Zaista postoje briljantni snimci iz Pariza nastali u raznim TV emisijama, ali ovi iz Antenne Culturelle du Kremlinsa - "Tous En Scene" su jako loši, prvi put viđeni snimci, veoma su namučili Bernarda MacMahona koji je za film "Becoming Led Zeppelin" koristio mnogo kinematografskih tehnika i filmskih trikova, a restauriracija je trajala danima. Rezultat nije bio baš mnogo bolji, ali je gledljivo.

"Tous En Sene" Photo Collage, from Alberto Lo Giudice Collection

Led Zeppelin - Unique Performance with Medley from Dreams

Treći susret sa pariškom publikom, bio je nepredvidljiva poslastica. Led Zeppelin su bez najave u štampi i plakata nastupili u l'Ecole Centrale (Piston 70) u Chatenay-Malabry, Paris, a koncert je održan 6. decembra 1969. godine. Chatenay-Malabry je mali studentski kampus u jugozapadnom predgrađu Pariza.

Led Zeppelin in Chatenay-Malabry, Paris, 6. December 1969. Robert introduces “Jimmy Page on guitar” and asks for a chair before “White Summer/Black Mountain Side”. Jimmy’s finger picking is immaculate and he plays a beautiful version.

Radi se opet o obskurnom snimku koji je tek nedavno otkriven na nekoj staroj kaseti, a poznat je po nekim jedinstvenim momentima, kao što je redak uvod u pesmu "Good Times Bad Times/Communication Breakdown,“ a poslednji medley nikad više odsviran ni pre ni posle je poseban po uvodu sa "You Shook Me“, koji se pretapa u "How Many More Times“, a onda dolazi dugačka i najčudnija verzija pesme "Whole Lotta Love,“ a sve se završava reprizom "Good Times Bad Times“.

Page je svirao na visokim nivou intenziteta i dobijao velike ovacije publike. A posebno kada ga Plant predstavlja i najavljuje "Heartbreaker“, a on nakon neverovatnog sola u srednjem delu namerno raštima gitaru i u solo uključuje malo Bachove "Bouree“.

Third meeting with the Parisian audience in Chatenay-Malabry. This concert is considered an exciting example of Led Zeppelin's wild and loudest level of intensity performances from their early years.

Za ovaj poslednji nastup uživo 1969. godine, Zeppelini su odsvirali specijalni one-off show u Parizu za studente mašinskog fakulteta, koji nije bio najavljen novinarima. Jedan od studenata je komentarisao: "Najsmešnije je to što su na tom mestu bile dve kategorije ljudi. Prvu kategoriju su činili zvanični profesori i roditelji studenata, svi u smokinzima, odelima, a žene u elegantnoj odeći, a drugi deo je bila gomila mladih hipika obučenih kao da su došli sa bine rock-mjuzikla "Kosa." Bila je to skroz luda kombinacija. Nisam siguran da je organizacija očekivala ovakav kontrast, ali je funkcionisalo dobro čak i ako smo mogli da osetimo izvesnu napetost tu i tamo, jer bili su tu naši profesori.“ Ovaj pariški nastup se smatra retkim i značajnim za Led Zeppelin, a snimcima i danas kruže pod različitim naslovima kao što su "Les Rendezvous De Paris“, "Goodbye 69“ i "Centralien“, između ostalih.

Led Zeppelin - "Centralien" in Chatenay-Malabry, Paris, France, Saturday 6. December 1969. 2xCD, Hidden Archives, Wendy.

Led Zeppelin - Chatenay Malabry [Last Gig 1969!] Unofficial Release, 2xLP - Remaster + Original Master (2013)

Led Zeppelin - Final Rendez-Vous

Led Zeppelin - Vive La France, 2xCD, Unofficial Release. Live at Palais Des Sports, Paris, France - April 1, 1973.

Pošto film "Becoming Led Zeppelin" obuhvata period od 1968–1970. godine, reditelj Bernard MacMahon uopšte ne spominje ovaj nastup, ali ću napisati nešto i o njemu. Dakle, 2. aprila 1973. godine, Led Zeppelin su održali koncert u Palati sportova u Saint-Ouenu-sur-Seine, koji se nalazi u predgrađu Pariza.

Led Zeppelin - Live at Saint-Ouenu-sur-Seine, Centre Sportif, Paris 2. April 1973.

Trebalo je da to bude poslednji koncert haotične turneje po Francuskoj, sa nekim otkazanim datumima zbog ozbiljnog nasilnog haosa u publici. U Francuskoj je u to vreme postojala agresivna baza fanova koji su rušili ograde i tukli se sa policijom, a bend je doneo odluku da više ne svira u Francuskoj, na veliko razočaranje lokalnih novinara koji su postavljali pitanje: "Da li stvarno mislite da možete da nastavite turneju bez zakazanih koncerata u Francuskoj...?" Naravno, odgovora nije bilo. Zeppelini su čvrsto odučili da taj provincijski nastup bude poslednji.

Lista pesama za koncert je uključivala numere poput "Rock and Roll," "Over the Hills and Far Away," "Black Dog," i "Stairway to Heaven". Koncert je bio dobro prihvaćen i nije bilo nereda, a bend je takođe izveo potpurri tokom pesme "Whole Lotta Love“ (incl. Everybody Needs Someone To Love, Let That Boy Boogie, (You're So Square) Baby I Don't Care, Let's Have a Party, I Can't Quit You Baby).

RTL Presente: Palais Des Sports - St Ouen, Paris.

"Led Zeppelin Vive Paris“ odnosi se na snimke uživo ili bootlege sa koncerata Led Zeppelina u Parizu od 1969 do 1973. Bootlezi koje su napravili fanovi pod nazivom "Viva Le Zeppelin“ ili "Vive La France," zasnovani su na snimcima iz publike, a neki su sadržali bonuse sa pesmama koje su emitovale razne francuska radio stanice, i među diskofilima predstavljaju visoko cenjene dragulje njihovog ranog rada. Koncert "Viva Le Zeppelin" iz aprila 1973, je značajan jer je snimljen direktno sa miks pulta sa izvrsnim kvalitetom zvuka.

"Viva Le Zeppelin", Soundboard Recordings, Perfect Sound, Unofficial Release, 1975.

Led Zeppelin performs "Dazed & Confused", for French TV. Archive images from the INA (National Audiovisual Institute) 5.September, 1969.

Nastavak šestog dela sledi.

]]> Sun, 28 Sep 2025 19:44:46 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1792186&title=becoming-led-zeppelin-2025#1792186 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1791542&title=becoming-led-zeppelin-2025#1791542 Korisnik: Freak37
Tema: 106440
Objavljeno: 17.Rujan/Sep.2025 u 22:08

Malo je 120 min za ovako veliki bend , prosto se najezis kada krenu pesme ...🤘]]> Wed, 17 Sep 2025 22:08:31 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1791542&title=becoming-led-zeppelin-2025#1791542 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790067&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790067 Korisnik: AlexDeLarge
Tema: 106440
Objavljeno: 21.Kolovoz/Aug.2025 u 10:59

Vala baš i ja i slične i tvrđe,  ne očekujem ar8c prosvetljenje, nego od g. Kojica 7 deo
]]> Thu, 21 Aug 2025 10:59:44 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790067&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790067 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790065&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790065 Korisnik: ar8c
Tema: 106440
Objavljeno: 21.Kolovoz/Aug.2025 u 10:18

Ma super, prosvetli me kad ništa ne znam

Ja sam slušao i slušam daleko tvrđe stvari od Zeppelin, gajio sam sličan imidž, što automatski znači da sam rogonja, zar ne? Ono, slušanje ploča u rikverc, obrtanje krstova i slično! Da ja tebi objasnim, sve je to provokacija i čačkanje zatucanosti. Tamo gde je istinski doživljaj zapravo je glupost jer ako ne veruješ u jednu stranu medalje, onda je i ova druga sa rogonjom deo istog folklora i imaginacije. A ako već toliko držiš do religije, onda lepo pusti da me kazni onaj ko treba i da me baci u vatre pakla, a nemoj se ti time baviti. Zar upravo vaša religija i sveti spisi ne pozivaju na mir, toleranciju i da se stvari ne uzimaju u svoje ruke? Ali (kvazi)vernici su toliko agresivni i odvojeni od sopstvenih uverenja, da se kroz istoriju najviše klalo, spaljivalo, zatiralo i ratovalo baš „u ime boga“. I to jasno pokazuje neke stvari.

Umesto toga probaj malo da proširiš um, da potražiš svoje odgovore, da se zagledaš u zvezde, pustiš mašti na volju... Možda ti se otvore neke perspektive. Inače poštujem svačije stavove i na pamet mi ne bi palo da se ovde time bavim, da nemaš tu konstantnu potrebu da čačkaš gde tome mesto nije. Tražiš „đavola“ i posle se žališ kad te neko prozove zbog toga.

Uzgred, kako se u tu tvoju pravoverničku i bogobojažljvu priču uklapa slika avatara koju si nakačio? Baš kao i sama retorika. Ne kapiram, prosvetli me! ]]> Thu, 21 Aug 2025 10:18:34 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790065&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790065 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790035&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790035 Korisnik: Mizi
Tema: 106440
Objavljeno: 20.Kolovoz/Aug.2025 u 17:32

Ti si samo neinformisan, brate.
Tvoj problem, not mine.

]]> Wed, 20 Aug 2025 17:32:10 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790035&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790035 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790030&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790030 Korisnik: ar8c
Tema: 106440
Objavljeno: 20.Kolovoz/Aug.2025 u 16:01

Daj bre Mizi, oladi više sa tom zatucanošću! Evo i ja sam sledbenik rogonje. I šta ćemo sad?]]> Wed, 20 Aug 2025 16:01:17 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790030&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790030 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790020&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790020 Korisnik: Mizi
Tema: 106440
Objavljeno: 20.Kolovoz/Aug.2025 u 11:44

Svi su oni sledbenici rogonje, nažalost.

]]> Wed, 20 Aug 2025 11:44:23 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1790020&title=becoming-led-zeppelin-2025#1790020 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1789995&title=becoming-led-zeppelin-2025#1789995 Korisnik: aleksandar-kojic
Tema: 106440
Objavljeno: 19.Kolovoz/Aug.2025 u 22:45

06. DEO ♫ Bernard MacMahon - Becoming Led Zeppelin (2025) ♫

What Happened after the Band's Eponymous Debut "Led Zeppelin I" was Released?

A promotional collage featuring unseen photos of Led Zeppelin

 taken by Ron Raffaelli.

Debi album Led Zeppelina iz 1969. godine je toliko, toliko toga... Debi jednog od najvećeg rock bendova svih vremena. Najteži i najglasniji album objavljen 60-ih, bez izuzetka. Jedan od najvećih gitarskih albuma ikada napravljenih, verovatno je jedan od najuticajnijih albuma u istoriji rock muzike. Na njemu su mnoge prilično impresivne pesme, nije to heavy metal, ali skoro da jeste, nije ni progresivni rock, ali neke od izuzetno dugih numera mogu posramiti većinu progresivnih rock epova. Ovo nije ni blues, blues kakvim ga obično zamišljamo, jer njihova verzija bluesa je bila distorzirana kombinacija svega i svačega. Muzika koju su stvarali je bila nešto što je neopisivano rečima i potpuno magično jer su izmislili neke od najglasnijih i najčudnijih zvukova u istoriji cele popularne muzike. Ako želimo ići dublje, cilj nam je ustanoviti koji društveni okvir i koji relevantni vremenski faktori, kao i na koji način, su uticali na kreiranje takve muzike? Koja je to kontemporarna oznaka njihove umetnost čiji je medij zvuk? Koji je to domet individualnog stvaralaštva svakog od članova grupe u procesu auditivne komunikacije ovakvim neizrecivim muzičkim formama?

"Led Zeppelin I" appeared in the record stores in early sixties. This first album came crashing into the world in 1969, bringing with it a brand of rock music that would take over the world.

"Led Zeppelin I“ pojavio se u prodaji početkom 1969. godine, američko izdanje je izašlo u januaru, kako bi se poklopilo sa njihovom tekućom turnejom, a britansko izdanje je usledilo u martu iste godine. Međutim, na američkoj strani Atlantika nije baš dočekan raširenih ruku, a početne kritike su bile oštre i okrutne. Bend je u osnovi bio zanemaren i ocenjen kao "još jedna engleska siromašna grupa sa idejama iznad njihovog limita." U to vreme, Jeff Beck Group je bila pretendent na krunu Erica Claptona i njegove grupe Cream. Robert Plant je opisan kao kičerski vašarski pevač, ne tako uzbudljiv kao Rod Stewart, dok su Pageova produkcija i izbor materijala smatrani ispod tadašnjih standarda. Međutim, srećom po Zeppeline, to nije sprečilo publiku da njihov debi kupuje u ogromnim količinama. Preko 50.000 kopija albuma je naručeno unapred samo u USA zahvaljujući radio emisijama i ranim svirkama po Severnoj Americi. Ubrzo, album se popeo na top-liste, gde je ostao 73 sedmice, dostigavši vrhunac na 10. mestu. U Velikoj Britaniji je postigao još bolju poziciju na top-listama, popevši se na ubedljivo 6. mesto, što je za jedan debi album potpuno nepoznate grupe fenomenalan uspeh.

Group Explosion! Led Zeppelin's the Biggest English band.

(Atlantic Newsletter, Sept. 1969.)

Pomalo zasenjen kasnijim albumima na kojima se nalaze poznatije pesme grupe, značaj albuma "Led Zeppelin I“ ne treba potcenjivati. Iako je to očigledno njihov, gotovo u celosti, blues album, on je takođe ukovao temelje za nemilosrdno agresivnije, žešće heavy rock pesme njihove karijere i karijere cele te generacije rock bendova za koje je ova ploča bila traktat najjačeg zvuka. U aranžmanima Zeppelina su namerno dodati očigledni elementi folka i jazza, iako i dalje postoji dobar argument da je ovo bio naj-heavy album okupan Mississippi bluesom, koji je neki britanski bend objavio u to vreme. Do danas je "Led Zeppelin I“ zaradio preko 3,5 miliona funti za početni ulog od 1.782 funte, što ga čini jednim od najprofitabilnijih debitantskih albuma svih vremena. Nije loša lektira za gomilu zlobnih pretendenata sa idejama iznad sopstvenog limita!

The album's success and influence is widely acknowledged, even by publications that were initially sceptical. It initially received poor reviews, however, press reaction to the album was not entirely negative.

Moj prijatelj Zoran Stajčić, muzički novinar, je napisao o MacMahonovom filmu "Becoming Led Zeppelin":

"Led Zeppelin albumi i nakon 45 godina od svog nastanka zvuče ‘zimzeleno’ upravo iz razloga što se, koliko god da smo svedoci rapidnih promena u svetu moderne muzike, neke suštinske stvari nisu se previše promenile od kada su svojim debi albumom "Led Zeppelin I“ ustoličene. Za svoj film "Becoming Led Zeppelin," Bernard MacMahon & Allison McGourty, su napravili detaljnu rekapitualciju zvuka tokom restauracije živih nastupa, ali prvobitni miks sa originalnih traka nije diran. To su i dalje iste pesme, ali je samo ispolirana kakvoća zahvaljujući modernoj tehnologiji. Dakle ni jedan radikalni producentski zahvat nakon toliko vremena nije učinjen, ne samo iz Pageovog straha o nekom skrnavljenju legende, već najverovatnije iz jednostavnog zaključka da je tako nešto suvišno. Stvar je ista kao i s postulatima - kad se jednom ustanove, oni su uvek to što jesu. Led Zeppelin su to što jesu, jer očigledno nije bilo potrebe zadirati u to na njihovom prvom albumu. 

Obzirom da vinil kao muzički medij proživljava novu renesansu, može se reći da ako ste mladi i obraćate pažnju na neke starije frikove koji nanovo sline na te magične crne longlplejke i detinjasto vam govore o ritualima okretanja istih na gramofonu - sve to što ste u međuvremenu skupili u svoju fonoteku samo je obično rock koketiranje, dok ne spustite na gramofon ploču "Led Zeppelin I“, stavite iglu na početak prve krckave pesme "Good Times Bad Times" i ona grune iz zvučnika. Nakon toga…dobro došli u klub ovisnika. To je pravi heroin. Do kraja života.

Možda bi bilo najbolje umesto ovog mog dugačkog teksta, samo napisati reč ‘savršeno’ i staviti tačku." Kaže nam veliki znalac Zoran Stajčić.

My Led Zeppelin's first LP on my old gramophone, photographed with my old mobile phone.

"Led Zeppelin I" in the movie "Becoming Led Zeppelin"

The physical release of “Becoming Led Zeppelin” on Blu-ray DVD like "Limited Edition Collection" appears to be taking place in June 2025, according to online sales, but that didn't happen. Why, I have no idea.

Veoma neobično je što Sony Group Corporation još uvek nije objavila 4xCD sa svih 45 pesmama koje možemo čuti u filmu "Becoming Led Zeppelin", iako je obećano da će se to desiti u junu, ali ništa od toga. Pojavio se samo dupli DVD kao "Limited Edition Collection", ali samo za online prodaju i to samo u nekim zemljama - UK, Finland, Italy i Australia.

“Becoming Led Zeppelin” - Deluxe Collector's 4K Ultra HD Edition, 

Announced for September 30th 2025.

Deluxe Collector's Edition verzija visoke rezolucije od 3840 x 2160 piksela na 4K Ultra HD diskovima, u metalnim omotima, bookletom od 20 strana i dve glupe trzalice, je pomerena za online prodaju na 30. septembar i to samo u USA. Soundtracka nema. Tako da sam morao da nagađam ili zapisujem, posebno one "nikad viđene" izvedbe Led Zeppelina na koncertima. Verovatno ima grešaka sa lokacijama, ali šta da se radi. Ko bi sve to popamtio.

Led Zeppelin - On Air, TV and Radio Broadcasting, Live Footages, Tours and Concerts...

All Five different pressings of Led Zeppelin’s debut album on Vinyl.

Debi album Led Zeppelina otvorio je jedno novo i neistraženo poglavlje u istoriji moderne muzike, doneo novi kvalitet čvrsto uronjen u tradiciju, doneo novu snagu, svežu krv i bespoštedno ispoljavanje energije. Naziv debi albuma grupe Joy Division - "Unknown Pleasures" to najbolje ilustruje, iako su Ian Curtis i njegova mračna banda u to vreme bili neki novi klinci (ovo je samo metafora). Pa da počnemo sa "Nepoznatim zadovoljstvima", hronološkim redosledom kao na prvoj ploči Led Zeppelina objavljenoj 13. januara 1969. godine u USA, a 31. marta 1969, u UK.

A TRACK-BY-TRACK GUIDE through the album "Led Zeppelin I", recorded at various locations - from live performances, TV and studio shows, displayed in the movie "Becoming Led Zeppelin."

Young Led Zeppelin - A Complete Collection of Their First Album, advertised as "Led Zeppelin I - 1969. The Only Way To Fly." (promising title!) (Atlantic Newsletter Promo, 1969.)

Ovaj box-set oficijalno je objavljen 2014, kao deluxe izdanje njihovog prvog albuma na duplom CD-u i DVD videu, pod nazivom "Led Zeppelin I - 1969 The Only Way To Fly."

Anatomy of a "Led Zeppelin I"

(My Review of Every Song on the Debut LP)

A1 "Good Times Bad Times“

"Good Times Bad Times“ je bila numera nešto komercijalnijeg zvuka koja se našla na debitantskom singlu grupe izdatom 10. marta 1969, u Velikoj Britaniji, a kao takva je objavljena i u SAD. Pored toga što je predstavila ceo bend u punoj snazi i njihov beskompromisni heavy bluesy rock stil, sadržala je zavodljiv pop refren i razne Pageove gitarske vratolomije. Teški gromoglasni zvuk, uobličen savršenom produkcijom, kreće već sa prvim Bonzovim taktom u "Good Times Bad Times“. Ovo je suva esencija čiste energije cele grupe, razarajućeg ritma, melodičnosti, ekonomičnosti i efektnosti Pageovog rifa, uskovtlanog vrhunskim Plantovim vokalom. Ova pesma otvara film "Becoming Led Zeppelin", živom izvedbom na "British Supershowu" (18. marta 1969.) Tu možemo osetiti svu sirovu energiju svakog od članova benda pojedinačno. Ovde Jimmy Page svira dugi improvizovani psihodelični solo na svojoj "Dragon Telecaster" gitari sa gudalom za violinu!

Led Zeppelin - "Good Times Bad Times“, Live at British Supershow, 18. March, 1969. The concert promoters are used some dry ice which was bothering performance of many musicians.

"Good Times Bad Times“ grupe Led Zeppelin, iako popularna numera sa njihovog debitantskog albuma, retko je izvođena uživo u celosti. Češće je bila deo medleya sa drugim pesmama poput "Whole Lotta Love“ ili "Communication Breakdown“. Odbojnost benda prema izvođenju određenih pesama, ponekad zbog individualnih preferencija članova, takođe je doprinela njihovim ograničenim nastupima uživo. Ova pesma, koja otvara njihov prvi album, poznata je po svojoj izazovnoj bas liniji, a prema rečima Roberta Planta, uključivala je i najteži rif koji je John Paul Jones ikada napisao za Jimmy Pagea.

Ipak, iako je Jones osmislio rif za pesmu "Good Times Bad Times“, kasnije je priznao da mu je izvođenje bas deonica stvaralo više problema nego ostalim članovima grupe, rekavši za magazin "Rolling Stone“: "To je bio najteži rif koji sam ikada napisao, najteži za sviranje.“ Međutim, iz perspektive slušalaca, "Good Times Bad Times“ je zvučala besprekorno. Zaista, uz podršku Jonesovih promenjivih bas linija, ceo bend je bio na vatri, kad je trebao da je svira. Uprkos svojoj popularnosti, nastupi Led Zeppelina uživo sa pesmom "Good Times Bad Times“ bili su retki, a pesma je sa promenjenim aranžmanom i specifičnim nastupom uživo izvedena na "British Supershowu", koji je trajao dva dana u martu, a izvođači su uglavnom bili blueseri, pa su se Zeppelini prilagodili tom vajbu.

CD "British Supershow", laserdisc, Japan Reissue, digital audio, 1986. Approximate running time 78 minutes.

Ceo nastup je snimljen u Stainesu, u Velikoj Britaniji, kao deo televizijskog specijala koji je režirao John Crome, u ograničenom vremenskom okviru, a snimljen je u napuštenoj fabrici linoleuma u Stainesu. Ovo je bila nezavisna produkcija finansirana privatno. Producent, Tom Parkinson, rekao je da se ovakav poduhvat mogao ostvariti samo na ovaj način, a ne pod okriljem televizijskog menadžmenta. Pritisak zgusnutog studijskog rasporeda je bio izuzetno težak za Johna Cromea i Toma Parkinsona. Odluke su donošene urgentno i žurno tokom celog procesa brzog snimanja bez ponavljanja i rezova, jer nije bilo vremena za to. U finalnoj post produkciji i montiranju snimljenog materijala za DVD nije postojala uobičajena hijerarhija odabira dužih nastupa za one popularnije muzičare, što je bilo sasvim fer i pošteno. Ipak, veliki propust promotera koncerata je što su koristili suvi led na bini, kao deo spektakla, ali su preterali sa količinom, što je ometalo nastupe mnogih izvođača koji su se bukvalno davili u dimu.

Prvobitni snimci u skraćenom trajanju su kasnije prikazivani u ograničenom broju projekcija samo u Engleskoj i Severnoj Americi. Čitav projekat je planiran u velikoj tajnosti zbog zabrane privatnog finansijera i probijanja budžeta. Film je premijerno prikazan u Lyceum teatru, London, u novembru 1969. godine, ali u ograničenom trajanju. Kasnije se pojavio kao zvanično video izdanje kompanije Virgin Vision 1986. godine. Iste godine John Crome je uspeo da prikaže film u celosti od 1 sat i 10 minuta, uz finansijsku pomoć Virgin Visiona, ali samo u Kanadi, Nemačkoj, Jugoistočnoj Aziji i Australiji. Snimci nastupa grupe Led Zeppelin, prvobitno snimljeni za Supershow, kasnije su se pojavili na DVD-u 2003. godine.

Supershow Poster (Australia & New Zealand, 1972)

Bernard MacMahon se dočepao ovog snimka iz BBC arhive, jer su i oni snimali koncert, pa ga je uglancao za svoj dokumentarac "Becoming Led Zeppelin."

]]> Tue, 19 Aug 2025 22:45:52 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1789995&title=becoming-led-zeppelin-2025#1789995 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1787799&title=becoming-led-zeppelin-2025#1787799 Korisnik: aleksandar-kojic
Tema: 106440
Objavljeno: 18.Srpanj/Jul.2025 u 17:51

05. DEO ♫ Bernard MacMahon - Becoming Led Zeppelin (2025) ♫

Led Zeppelin I - The back cover features a photograph of the band taken by Chris Dreja, who was a member of The Yardbirds. The photo was taken on 29. October, 1968.

Led Zeppelin I - the band's eponymous monster debut was a real celebration of blues, rock, folk and acoustic music!

Led Zeppelin je od samog početka imao potpuno formiran, prepoznatljiv zvuk, kao što ilustruje njihov istoimeni debi. Šireći teški, distorzirani električni blues Jimi Hendrixa, Jeff Becka, i grupe Cream do krajnjih granica, Zeppelini su stvorili veličanstven, ekstremno moćan brend gitarskog rocka konstruisanog oko jednostavnih ali nezaboravnih rifova i glomaznih mitskih ritmova. Ali ključ "napada" grupe bila je suptilnost: nije to bio samo nalet gitarske buke, već je bio blago osenčen mračnim pasažima vremena i promišljenom teksturiran sepijom starih majstora, ispunjen naizmeničnom dinamikom i tempom. Kao što ovaj album dokazuje, ova grupa je bila sposobna za takvu višeslojnu muziku već na početku svoje karijere.

Kako se ispostavilo, skrojen organski do srži, ovaj debitantski album Zeppelina iz 1969. godine bio je pokazatelj decenije koja je dolazila - one koju je, prikladno, ovaj bend pomogao da definiše svojim dekadentnim, boudlerizovanim, preuveličanim i iščašenim blues-rockom. U mahnitom vrištećem glasu Roberta Planta, Jimmy Page, pronašao je ekspresivnog vokalistu koji je mogao da parira njegovoj gitarskoj pirotehnici, a bend je izvodio svoju muziku sa drskom žestinom i jačinom dostojnom najviše amplitude Rihterove skale. 

Iako prerađeni i psihodelijom raskomadani coveri blues i folk klasika - Jake Holmesove "Dazed and Confused“, J. B. Lenoirove "You Shook Me“ i "I Can't Quit You Baby“ Otisa Rusha često privlače najviše pažnje, ostatak albuma je bolji pokazatelj onoga što će se dogoditi kasnije. "Babe I'm Gonna Leave You“ prelazi iz folk stihova Anne Bredon u eruptivne vokalne izazove za Roberta Planta i Pageove ubitačne rifove posle refrena. "Good Times Bad Times“ i "How Many More Times“ inspirisana Howlin' Wolfovom "How Many More Years", sadrže groovy, blues mešavine sa teritorije pop muzike, i to bi bili hitovi sa ove ploče, da se radi o normalnoj grupi, ali Zeppelini nisu želeli hitove, novac, slavu, a posebno su mrzeli singlove. Bend je nekim od ovih numera, takođe nagovestio kakav će se zemljotres tek desiti na "Led Zeppelin II". To jasno oslikava "Communication Breakdown“, frenetična rock pesma sa gotovo pandemičnim punk napadom, u svojoj maničnoj izvedbi Zeppelina. Malo ko zna da je ova pesma toliko uticala na Johnny Ramonea, da je odlučio osnovati svoj bend "Ramones."

"You Shook Me" - Plant with mouth harmonica, Live in Birmingham, England 1969.

Sva ta eklektičnost, prisutna na "Led Zeppelin I" označava proces ili tendenciju kombinovanja različitih ideja, stilova ili žanrova, često iz različitih izvora, kako bi se stvorila nova, do tad neviđena jedinstvena celina, bez striktnog pridržavanja samo jednog od žanrova. Zanimljivo je što nakon "Communication Breakdown“, koju Page izvodi sa svojim mitraljezom "take no hostages" rifova, dolazi nešto sasvim neočekivano - istočnjački hipnotički instrumental sa sitaristom Viram Jasanijem koji svira tablu. Pesma je "Black Mountain Side“, i čisti je irski folk instrumental "posuđen" od Bert Janscha, škotskog kantautora, koji je 1966. godine snimio pesmu "Down by Blackwaterside." Page je adaptirao njegov aranžman, dodao egzotičnu tablu, spojio Hinduizam i Irsku tradicionalnu muziku, pesmi dao novo ime i proglasio je originalom Led Zeppelina.

Led Zeppelin - Black Mountain Side. Archives LP, 1969-70. Live at Playhouse Theatre, London, 27. June 1969.

Ipak, uprkos svojoj originalnosti koja se ogleda u virtuoznom muziciranju svakog člana i Pageovoj produkciji, na svom prvencu, Led Zeppelin je imao burnu istoriju kada su u pitanju autorska prava. Samo dve od devet pesama su napisali i komponovali oni sami. Ostalih sedam numera imaju korene u pesmama koje su komponovali drugi muzičari, ali su ih Zeppelini prearanžirali i interpretirali kao svoje. Zlobnici kažu da su Zeppelini zaradili milione dolara, sa vrlo malo sopstvenih zasluga. Naravno, ovo jeste neka vrsta "cover albuma" prerađenih klasičnih blues i folk pesama, ali na njihov način. Uostalom, to su uradili i The Rolling Stones, na svom prvom i drugom albumu, nijedna pesma nije bila njihova, sve su bile blues obrade. A svi dobro znamo šta su Stonesi postali. Zeppelinove prerade ovih pesama imale su sistem. Razgradili bi ih do neprepoznatljivosti, a onda ih ponovo izgradili na osobit, neponovljiv način sa svojim unikatnim ličnim pečatom i bujicom ideja, što je izuzetno teško izvodljivo. Možda je dobri Bert Jansch to najbolje definisao: "Da, prevario me je Jimmy, zar ne? Ili recimo, ublaženo rečeno, samo je učio od mene. Ne bih želeo da zvučim nepristojno.“ U filmu "Becoming Led Zeppelin", Page uz smeh kaže: "Sve je to je igra 'uz malu pomoć mojih prijatelja' i ništa više."

U svakom slučaju, album "Led Zeppelin I" je celom svetu predstavio neverovatnu zvučnu paletu grupe i otvorio neke zanimljive puteve koje će Zeppelini tek kasnije dubinski istraživati, poput pratećih vokala i crkvenih orgulja u pesmi "Your Time Is Gonna Come“, odličnoj himničnoj hard rock numeri, koja je nekako uvek bila nepravedno zapostavljena na njihovim koncertima. Iako album nije toliko raznovrstan kao neki od njihovih kasnijih radova, ipak je doveo do značajne prekretnice u evoluciji ove grupe.

Led Zeppelin - 2 Originals Of Led Zeppelin, 2 x Vinyl, LP, Compilation, 1974, Record Company - Suzy Records, Pressed By - Jugoton.

Čim je licencno objavljen kod nas, odmah sam ga kupio i još uvek ga imam. "2 Originals Of Led Zeppelin" je bila kompilacija, dupli album koji se sastojao od dva prva albuma grupe u celosti. Ilustrator je bio Patrick V. Spreckelsen. O, kako je lepo bilo živeti sa Zeppelinima, i nestrpljivo čekati svaki naredni album, čitati "Džuboks" i gledati fotografije njihovih nastupa koje je fotografisao legendarni Brian Rašić.

Jimmy Page je izjavio pre početka snimanja albuma "Led Zeppelin I": "Bilo je lako jer smo imali razrađen repertoar numera i jednostavno smo otišli u studio i uradili to. Pretpostavljam da je činjenica da smo bili samouvereni i pripremljeni, učinila da stvari teku glatko u studiju. I kako se desilo, snimili smo pesme gotovo tačno onako kako smo ih izvodili uživo. Samo je "Babe I'm Gonna Leave You" izmenjena, koliko se sećam.“

Page dodaje: "Grupa je bila u studiju samo dve i po nedelje dok smo ga snimali. Imali smo samo petnaest sati proba, pre nego što smo morali otići u Skandinaviju na nekoliko koncerata, a odmah nakon toga smo utrčali u Olympic i nastavili snimanje albuma. Bilo je vrlo malo ponavljanja numera i prekida. Namerno smo ciljali da snimamo uživo u studiju, ono što možemo da reprodukujemo na sceni. Želeo sam da dobijem ambijentalni zvuk, a imao sam i ideju da koristim obrnuti eho na trakama, što sam već radio sa Yardbirdsima. Tako da sam znao da funkcioniše! Takođe sam želeo da bude puno "svetlosti i senke" što je pesmama dodalo izvesnu dramatičnu napetost. Znam da sam prilično uticao na sadržaj pesama i aranžmane, ali to je bilo samo zato što nismo imali vremena da međusobno razgovaramo o svemu, pa sam morao sam da donosim brze odluke. Ovaj naš prvi album je bio prava mešavina bluesa, rocka, folka i akustike.“

Led Zeppelin - 2 Originals Of Led Zeppelin, 2 x Vinyl, Back cover. Artwork by Patrick V. Spreckelsen.

Zeppelinov zaštitni moto "distance equals depth," je ovde u potpunosti očigledan i teško je preceniti njegovu privlačnost i uticaj. Nijedan drugi savremeni bend nije tako potpuno aktualizovao svoj studijski zvuk, a vrlo malo njih je to ikada učinilo tako potpuno na debiju. Gotovo svaki rock muzičar 70-ih je shvatio da je Zeppelinov zvuk, ustvari zvuk budućnost i trudio se (sa različitim stepenom uspeha) da ga oponaša. Bendovi 60-ih, poput "Cream" (pa čak i sa Eric Claptonom), mogli su samo da sanjaju o tako jasnom, ali teškom, rock zvuku. Hendrix je bio najbliži tome. The Who to nisu uspeli ni 1971, sa svojim najboljim albumom "Who's Next", iako su i oni i mnogi drugi zvučali prilično neverovatno uživo. Neđutim, niko od njih nije to radio bolje od Led Zeppelina.

Album "Led Zeppelin I" je sniman od septembra do oktobra 1968, u Olympic studiju No.1, u Londonu, sa zvučnim inženjerom i producentom Glyn Johnsom. Objavljen je 13. januara 1969. u USA, a 31. marta 1969. u UK, za Atlantic Records. Sesije su završene za samo 36 sati, a ukupni trošak korišćenja studija iznosio je 1.782 funte, što su finansirali Grant i Page. Ovo je bio jedan od prvih albuma koji je objavljen samo u stereo formatu.

Led Zeppelin's "No singles edict." That was the golden rule!

Only one official released single from "Led Zeppelin I" - "Good Times Bad Times/Communication Breakdown" Vinyl, Mono, Atlantic (March, 1969)

Poznat je prezir benda prema objavljivanju singlova. Zagovornik dekreta "bez singlova“ bio je ozloglašeni menadžer u svetu rock biznisa Peter Grant, bez obzira na direktni medijski "rat" sa Atlanticom. Za gitaristu Jimmy Pagea, to je bilo skrnavljenje umetničkog integriteta, i kako je kategorično naglasio: "Većina naša pesma nije mogla da se sažme u singl od tri i po minuta. Namerno smo to uradili i veoma mi se dopadalo." Mnoge pesme su bile duže i nisu bile baš pogodne za objavljivanje kao singlovi za radio emitovanje; Sujetni Page je nerado skraćivao pesme i nije dozvolio redukciju njegovih "svetih" i beskrajnih solo deonica, a Peter Grant je na sav glas, u štampi objavio "No singles edict. That was the golden rule!"

Prema objašnjenju benda, Led Zeppelin je generalno izbegavao objavljivanje singlova jer su svoje albume smatrali kompletnim iskustvima slušanja i bili su skeptični kad je u pitanju editovanje numera za singlove. Takođe su verovali da bi singlovi umanjili ukupni umetnički izraz njihovih ploča i potencijalno ometali prodaju albuma. Atlantic to nije razumeo, jer singlovi bi proširili popularnost benda, a radio stanice širom sveta bi ih emitovale i bilo bi to mnogo novca za sve. Kao u stripu "Alan Ford", Broj 1 kaže kad deli novac: "Sve za jednog, jedan za sve." Naravno, Ahmet Ertegun je to radio u realnom životu. 

Osnovna filozofija Zeppelina bila je izgrađena oko albuma kao kohezivnog umetničkog izraza. Verovali su da je kompletno iskustvo albuma, sa redosledom i tokom numera, neophodno za razumevanje njihove muzike. Bendu se nije dopadala praksa skraćenja dužine numera za singlove, smatrajući to medveđom uslugom njihovoj kreativnoj viziji. Nisu želeli da budu doživljeni kao neka pop grupa, koja se zbog zarade oslanja na zavodljive hit-singlove idealne za radio emitovanje. Smatrali su da je njihova muzika puno složenija i prilagođenija formatu albuma, gde pesme mogu biti duže i eksperimentalnije. 

Iako su uglavnom izbegavali singlove u Velikoj Britaniji, neki su objavljeni u SAD, često protiv njihove volje, zbog pritiska akcionara Atlantic Recordsa, koji su mislili samo na novac, uprkos negodovanju benda. Ovaj pristup je pomogao u oblikovanju reputacije Led Zeppelina kao benda sa stavom, fokusiranog na albume i doprineo njihovom trajnom nasleđu, kao jednim od najiskrenijih rock izvođača svih vremena. Da bi smirili glavešine Atlantica, Zeppelini su se poslužili jednim trikom - pristali da u martu 1969. godine, objave svoj prvi singl - "Good Times, Bad Times / Communication Breakdown," Dozvolili su ovaj presedan samo zato što tim pesmama nije bilo potrebno skraćivanje. (Bile su u retkoj kategoriji "ispod tri minuta“)

Samo taj jedan, zvanični i oficijalni singl je objavljen sa albuma "Led Zeppelin I". Svi ostali su bili promotivne verzije. Nešto kasnije, 1969. godine, Led Zeppelin su objavili svoj prvi promo EP, kompilaciju singlova, kojom su promovisali svoj prvi album.

First promo Led Zeppelin EP - "Good Times, Bad Times / Communication Breakdown / Dazed And Confused," 1969. (A compilation to promote their first album.)

Međutim, zbog izloženosti na rock radio stanicama orijentisanim na puštanje albuma u celosti i rasta popularnosti benda, mnoge pesme sa njihovih albuma postale su rock klasici nekih radio stanica u USA. I tako su singlovi počeli da se nižu jedan za drugim, legalno i ilegalno. Ova prva singl pesma sa A strane, "Good Times Bad Times,“ predstavila je težak zvuk benda i sadržala je zavodljiv refren i gitarske zavrzlame. Bonzo se posebno istakao jer svirao uvek različite prelaze na bubnjevima nakon svakog refrena, što je do tad bilo neviđeno. 

Jimmy Page je lično dozvolio izdavanje narednog EP-a, 1970. godine - "Babe I’m Gonna Leave You / Dazed & Confused", ali bezuvetno je zahtevao da dužina pesama bude preko 6 minuta, bez kasapljenja. Morali su da ga poslušaju, jer tada je već bio velika zvezda i autoritet za strahopoštovanje.

Led Zeppelin - "Babe I’m Gonna Leave You / Dazed & Confused" (Atlantic Promotional EP, 1970)

Tokom svih tih godina provedenih zajedno kao aktivan bend, Led Zeppelini su objavili samo 11 singlova. Kada se izuzmu promotivni singlovi i EP-i koji nisu bili dostupni široj javnosti za kupovinu. Da su mogli da urade po svome, verovatno ne bi objavili nijedan singl.

How Led Zeppelin released one of the all-time great debuts in rock music.

Olympic Studio No.1, 117 Church Road, Barnes, London, 1968.

Nakon što su se vratili u London posle turneje po Scandinaviji, grupa je ušla u Olympic Studio No.1 u Londonu 25. septembra 1968, da snimi svoj debitantski album. Page je rekao da je za stvaranje albuma (uključujući i miksovanje) bilo odobreno samo 36 sati studijskog vremena (raspoređenog u kratke termine tokom nekoliko nedelja), dodajući da je to znao zbog iznosa koji je bio naplaćen na studijskom računu. Jedan od glavnih razloga za tako kratko vreme snimanja bio je novac, ali je pomoglo to što je materijal odabran za album bio dobro uvežban i unapred aranžiran od strane benda na skandinavskoj turneji.

Evo teksta prikazanog na Pageovoj web stranici: "25. septembra 1968. godine, najavljen je početak snimanja albuma "Led Zeppelin I", trenutak u kojem sam konačno mogao da materijalizujem ideje i zvučne teksture koje sam čuo u svojoj glavi, a takođe i da dokažem svoj status producenta. Grupa je ušla u Olympic Studio No.1, 117 Church Road, Barnes, London, SW13, nakon što je do detalja uvežbala moje vizije za naš debi album u mojoj kući u Pangbournu i pretvorila ih u muziku. Imali smo priliku da izvedemo dobar deo tog materijala tokom nekoliko koncerata u Skandinaviji i Velikoj Britaniji, kako bismo proživeli našu muziku uživo, pod tajnim plaštom i imenom grupe "The New Yardbirds." U to vreme, vreme u studiju je bilo raštrkano i ograničeno na nekoliko dana u septembru i oktobru iste godine, što je diktirala dostupnost prebukiranog Olympica. Tako smo, uz pomoć majstorskog inženjeringa mog starog prijatelja, teškog namćora Glyna Johnsa, u sredu, 25. septembra 1968. godine, u 23 časa započeli rad i krenuli u snimanje ove eklektične zvučne kule".

Page and band select material and pre-arranged for the debut album, rehearsed at Jimmy's house in Pangbourne. John Paul Jones play a big contrabass balalaika.

Za "Led Zeppelin I" je inženjering radio Glyn Johns, a produkciju Page i on (ali Glyn nije naveden na poleđini omota prvih izdanja ploče, što je naknadno ispravljeno). Njih dvojica su se poznavali još od tinejdžerskih dana u predgrađu Epsoma (Surrey, England). Prema Pageu, veći deo albuma je snimljen uživo u studiju, a kasnije su dodata nasnimavanja i overdub zvučnih zapisa na već snimljeni materijal i umetanje novih instrumentalnih i vokalnih delova, zvučnih efekata i drugih čarolija na postojeće audio trake. Veliki problem je bio, što je Glyn Johns baš u to vreme opsesivno radio sa Beatlesima. Bio je glavni inženjer tokom snimanja "Get Back“ sessiona, što je kasnije postalo album "Let It Be,“ poslednji studijski album Beatlesa. To je dokumentovano u filmovima Michael Lindsay-Hogga, "Let It Be“ (1970) i TV mini seriji iz tri dela "The Beatles: Get Back" (2021), u režiji Petera Jacksona.

The Beatles on "Get Back Sessions": Paul McCartney, Glyn Johns, George Harrison and Ringo Starr, 1969.

Zauzet radom sa Beatlesima, koji je uključivao i kultni koncert na krovu. Iako nije producirao muziku, Glyn je odigrao ključnu ulogu u dokumentovanju sesija i snimanju nastupa na vrhu zgrade "Apple Corps" u Londonu. The Beatles su bili u fazi raspada, međusobno posvađani i umorni od samih sebe, pa nisu baš obraćali pažnju na savete i ideje Glyn Johnsa. Oni su bili njegovi idoli iz mladosti, a Page je tu bio samo ortak iz Epsoma i "kolateralna šteta" u prebukiranom Olympicu.

Ljut na Beatlese, Glynov besno nametljiv pristup inženjeringu, žestoko je povredio Pageovu taštinu, pa mu je Jimmy rekao: "You didn’t have a hope in hell to producing Led Zeppelin", i da nema šanse da će ikada više učestovati u radu na bilo kojem narednom Zeppelinovom albumu.

Page je ljubomorno štitio svoje metode u studiju. Nije želeo da tonski inženjeri repliciraju njegove tehnike za druge bendove, pa je rotirao nekoliko ljudi u toj ulozi. "Svesno sam menjao inženjere, jer nisam želeo da slušaoci misle da su oni odgovorni za naš zvuk“, rekao je Page, "Želeo sam da ljudi znaju da sam sve uradio ja i niko drugi!“

Što se tiče nekoga ko se najviše približio Pageovoj ulozi inženjera i producenta grupe Led Zeppelin, bio je to Glyn Johns. Samo on je razumeo da je Pageova arogancija i sujeta, dovela do toga da mu nikad niko nije bio potreban, niti je želeo nečiju pomoć za mix pultom. Zanimljivo je da su i Glyn i Jimmy bili veoma slični. Obojica su imala napumpan ego, bili su uvereni u vlastitu važnost i posedovali su ogromnu harizmu i jak individualizam. Ova dva egocentrika su se sudarila kao dva tvrdoglava ovna na brvnu (mikseti), i razumljivo je da još od početka njihova saradnja nije bila moguća.

Brothers Andy Johns & Glyn Johns - The Sonic Makeup of Best Classic Albums in The History of Rock Music!

Legendary Brothers Johns -  Geniuses at the Mixing Desk.

Mnogo braće koegzistira na muzičkoj sceni, ali kada su u pitanju tonski inženjeri i muzički producenti, teško da je neko bio impresivniji od braće Glyna i Andy Johnsa. Njihovo nasleđe u studijima za snimanje proteže se mnogo godina unazad i uključuje rad sa nekim od najboljih bendova ikada. Glyn i njegov mlađi brat, Andy, odgovorni su za kreiranje zvuka najvažnijih rock albuma. Zaista. Svih njih. Kao tonski inženjeri, mikseri, producenti ili sve navedeno, jedan od braće Johns je uvek bio u studiju za skoro svaki album Rolling Stonesa, neke od Led Zeppelina, i poslednja dva albuma Beatlesa, a zaslužni su za proboj grupe The Who i mnoštvo drugih mladih bendova, kao i za neke mega albume Erica Claptona, Boba Dylana i grupe Eagles. Svi oni su angažovali Glyna, a on je učinio da njihovi albumi zvuče neverovatno. I nije se uvek radilo samo o klasičnom rocku, jer braća Johns miksovali su "Combat Rock" grupe The Clash, a kasnije su radili sa novijim bendovima poput Belly i Band of Horses. Andy je takođe producirao legendarni "Marquee Moon" grupe Television, a zatim se u kasnijim godinama bavio hard rockom radeći sa Van Halen, Cinderellom, pa čak i sa Godsmack.

Glyn Johns on the “awkward position” during mastering with Jimmy Page.

Interesantan podatak je da Glyn i Andy nikada nisu zajedno radili na istom projektu. Jer uz svo znanje i veštinu, Glyn Johns je bio teški individualista - nadmen, narcisoidan i uobražen, samim tim i veoma težak za saradnju. Njegov brat Andy Johns je nažalost preminuo 2013. godine. Andy je bio fin i dobronameran momak i potpuna suprotnost bratu. Lako je bilo voleti ga, a radio na inženjeringu i miksovanju skoro svake od Zeppelinovih narednih ploča, kao što su - "Led Zeppelin I, II, III i IV", "Physical Graffiti" i "Houses of the Holy."

Glyn Johns je od 1966. godine počeo da radi u Olympic studiju u Londonu, koji je bio njegov omiljeni studio dugi niz godina, i postao je jedan od najtraženijih inženjera zvuka u Engleskoj. Njegova biografija je jedna od najslavnijih u istoriji rock muzike. Čovek je čak napisao svoju autubiografiju pod nazivom - "Sound Man: A Life Recording Hits with the Rolling Stones, the Who, Led Zeppelin, the Eagles, Eric Clapton, the Faces...". Ta knjiga je postala "bukvar" za mnoge producente, a ono glavno je da nam u ovoj knjizi objašnjava svoj čuveni  "Glyn Johns Method." Ova autobiografija je riznica priča o inžinjeringu zvuka za profesionalce, početnike i rock fanove.

Glyn John’s Holy Bible - "Sound Man"

Glyn Johns memoir book, released on November 2015."A fantastic 

romp through the pages of rock and roll history." - Sir Paul McCartney.

U ovoj knjizi su i Glynova pravila snimanja: 

• Uvek odajte priznanje onome kome priznanje pripada. 

• Odvojite malo vremena da razmislite pre svakog snimanja. Pazite s kim radite.

• Održavajte distancu sa muzičarima. 

• Ne pravite pretpostavke. 

• I nikad, baš nikad, ne shvatajte sebe previše ozbiljno. 

Rolling Stone magazine: "Few figures in rock history have a more impressive than Glyn Johns..."Sound Man" is full of amazing anecdotes from his fifty-year career."

Johns počinje svoju knjigu objašnjavajući šta svaki producent treba da radi: "Uvek morate imati više opcija, jasno i čvrsto mišljenje i ego da ga izrazite ubedljivije od bilo koga drugog.“ Ali onda lukavo dodaje: "Svaki put kada započnem novi projekat, pitam se da li ću biti razotkriven.“

Glyn Johns Method - How Recording Huge Drums with 3 microphones for stereo mixes.

Glyn Johns developed a unique approach to the recording drums.This technique emphasizes capturing the overall sound of the kit, rather than close-miking individual drums.

Tokom svoje duge i plodonosne karijere, Glyn Johns je generalno preferirao snimanje uživo i naturalan pristup širokom opsegu zvuka u izuzetno velikom studiju. Dok je radio na albumu "Led Zeppelin I", razvio je svoju jedinstvenu metodu korišćenja tri mikrofona za snimanje bubnjeva za stereo mikseve. Ova tehnika je često nazivana "Metoda Glyna Johnsa.“ Koristio je kompaktne široke kardioidne mikrofone za ambijentalno ozvučivanje kompleta bubnjeva koji daju otvoren, jasan i naglašen zvuk instrumentu. Njegov način naglašava snimanje celokupnog zvuka kompleta, a ne snimanje pojedinačnih bubnjeva izbliza, što se najčešće radilo.

Glyn bi obično koristio tri mikrofona: jedan podignut nekoliko stopa iznad glave, radi prirodne perspektive; jedan blizu poda i treći blizu bas bubnja. Pošto ostali instrumenti (gitara, bas i klavijature) još uvek nisu snimljeni, ovo je bilo daleko od konačnog miksa, ali je želeo da stekne predstavu o tome kako bi ogoljeni ritam bubnjeva mogao da zvuči, a posle je "lepio" bas, pa gitaru, klavijature, vokal i sve je bilo varijabilno do završnog miksa, gde je na samo par kanala i podešavajućim lejerima, mogao u svakom trenutku da fejder svog miks pulta spusti na nulu. Ovaj prirodni, gotovo ritualni minimalizam je najbolje objasniti Giletovim stihom: "Kako bubanj kaže!" 

Glyn Johns vs. Jimmy Page (Battle between two rivals)

Glyn Johns: "This Nice Guy Driving Me Crazy!"

Glyn Johns je izjavio da, kada je to moguće, više voli da snima instrumentalne numere sa muzičarima koji sviraju zajedno uživo u studiju kao kolektivna jedinica, koristeći ograničen broj mikrofona u prostoru pogodnom za sviranje višečlanog benda koji ima jedinstvene akustične karakteristike, i generalno više voli da snima osnovnu numeru iz samo jednog kontinuiranog snimaka celog nastupa, nego da montira različite delove u celinu. "Nikada nisam izgubio veru u vrednost interakcije muzičara jednih sa drugima dok sviraju. To može biti tako suptilno i nije ništa više od nesvesne emotivne reakcije na ono što drugi sviraju oko vas, pri čemu ono što vi doprinosite melodiji, ima isti efekat na njih. Kada svaki muzičar pojedinačno nasnimava svoj deo na postojeću numeru, to prestaje da bude dvosmerna interakcija, i gubi na validnosti," objasnio je on.

Glyn Johns: "Wrong again Jimmy, No, No, No, Don't Touch this Button"

Glyn Johns je bio tonski inženjer i producent na debitantskom albumu grupe Led Zeppelin, snimljenom u oktobru 1968. godine. Iako je Jimmy Page naveden kao producent, Johns je bio zvanični inženjer Olympica zadužen i za produkciju tokom snimanja albuma. Njih dvojica su se, kao dva tvrdoglava jarca sukobljavali tokom celog snimanja, a Johns je imao grandiozne vizije o svom doprinosu. Page je kasnije objasnio u časopisu "Guitar World" jedno od pitanja koje je najviše iznerviralo Jimmyja: "Glyn Johns je bio inženjer zvuka na prvom albumu i imao je malo problema sa skepticizmom. Pokušao je da se umeša u moje producentske zasluge, ali sam mu rekao: "Nikako. Ja sam okupio ovaj bend, doveo ih, i dizajnirao ceo proces snimanja, dobio sam željeni gitarski zvuk - dobro me slušaj, nemaš nikakve šanse da mi se mešaš u posao." Ali bio je to samo početak "rata".

Fashion Icon Glyn Johns was wearing absolutely flawless wardrobe, This outfit have made him an better than any other fashion favorite, without equal in a class of its own, all-time best, inimitable incomparable beyond compare.

Johns je u to vreme bio poznata zverka u glamuroznom svetu muzičkog biznisa,

a takođe i zgodna modna ikona britanskog undergrounda, u svojoj beloj krznenoj bundi koja je bila napadno "muppetovski" ekstravagantna. Ovenčan slavom, ovaj izvanredni tonski inženjer, bio je siguran da bolje od Jimmyja zna kako da radi u studiju, što je bila prava istina. A iza sebe je imao ogromno iskustvo. Kao specijalista za zvuk, odlična tehnička, komercijalna i logistička podrška, hteo je da pomogne mlađanom ambicioznom Pageu. Ali kada je pokušao da se umeša u ulogu Jimmyja kao producenta, ovaj je pobesneo. Još uvek postoji diskusija fanova, o obimu Johnsovog učešća u produkciji, ali na kraju Page je imao poslednju reč! To se odlično vidi i u filmu "Becoming Led Zeppelin."

Page wanted reverse echo in the song "You Shook Me.“ 

Glyn Johns told him it was impossible to do in this studio: 

"Jimmy, it can't be done. It was quite insane."

Page je pokušao da doda obrnuti eho u pesmu "You Shook Me“, Johns mu je rekao da je to nemoguće izvesti u ovom studiju. Zavalio se u stolicu mix pulta i ponovio: "Jimmy, to se ne može uraditi“. Page to objašnjava u filmu: "Odbrusio sam: "Da, može. Već sam to uradio.“ Onda je počeo da se svađa, pa sam pokušao da ga smirim: "Vidi, ja sam producent. Reći ću ti šta da radiš, a ti samo uradi to.“ Tako je nevoljno uradio sve što sam mu rekao, i kada smo završili, počeo je da odbija da podigne fejder kako bih mogao da čujem rezultat. Na kraju sam morao da se proderem: "Podigni taj prokleti fejder!“ I gle čuda, efekat je funkcionisao savršeno.“ 

Uprkos sukobima između dvojice rivala, uspeli su da završe album za trideset šest sati studijskog vremena, što je zapanjujuće dostignuće, i iako je Page kontrolisao sve, Glynov doprinos ne treba zanemariti. Zahvaljujući njegovim naporima u borbi na smrt sa Jimmyjem, napravili su album koji je postao remek-delo i zvuči jednako sveže danas, kao što je to činio kada su radili na njemu, pre više od 40 godina.

Naredni album "Led Zeppelin II" je nastao tokom teškog perioda u karijeri grupe, a sniman je od januara do avgusta 1969. godine, tokom tri evropske i četiri američke turneje. Svaka pesma je zasebno snimljena, miksovana i producirana u različitim studijima u Velikoj Britaniji i Severnoj Americi. Andy Johns u Morgan studiju u Londonu bio je pri ruci da pomogne Pageu u produkciji ove ploče. Page se sećao legendarnog producenta Glyn Johnsa, Andyjevog brata i njihove svađe tokom rada na prvom albumu. Dok je sa Andyjem radio na "Bring It On Home,“ obradi pesme Willie Dixona koju je rekonstruisao, preuredio i preoblikovao Jimmy, a aranžman je imao brži centralni deo od sporije blues strukture originala kao i moćniji vokal, desilo se nešto neuobičajeno. Kao što sam već napisao, Glyn i Andy nikada nisu zajedno radili na istom projektu, ali ovaj put Glyn se šetkao po Morgan studiju. Page je za UK časopis "Louder" to opisao Peteru Makowskom svojim rečima: "Ispričaću ti jednu smešnu priču o toj pesmi. Andy Johns je uradio taj miks sa mnom sjajno i profesionalno, i nakon što smo ga završili, Glyn je neočekivano ušao u kontrolnu sobu. Bili smo jako uzbuđeni jer smo uspeli i rekli smo mu: "Moraš ovo da poslušaš." Glyn je strpljivo poslušao "Bring It On Home,“ i bio zgrožen našom blues obradom Willie Dixona. Samo mi je rekao: 'Naah, nikada nećeš moći da preurediš i izmeniš taj blues. Nikada ti neće uspeti," i ljutito izašao. Opet je pogrešio. Mora da je ključao od zavisti.“

Glyn Johns walked in a control room and just said: "Naah, you’ll never be able to cut it. It will never work."

Nije da Glyn nije imao poentu. Ideja da se nešto dobije sa toliko ambijentalne buke u pozadini, delovala je nemoguće u to vreme, ali u poređenju sa izvođačima poput Beatlesa i The Who, Pageov smisao za eksperimentisanje, značio je rad sa svim i svačim što je mogao da dohvati. Iskoristio je istu vrstu gospel-soul-groova koju je Bonzo svirao bezbroj puta i pridodao joj masivni ultra širokougaoni audio modul zvuka koji biste mogli očekivali samo od simfonije.

Nastavak sledi

Ažurirao aleksandar-kojic - 18.Srpanj/Jul.2025 u 19:23]]> Fri, 18 Jul 2025 17:51:59 +0000 https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=106440&PID=1787799&title=becoming-led-zeppelin-2025#1787799