No možda ionako ima nečega višeg od pukog dužeg direktnog pogleda u oči. Naišlo bi se na nemalo nedoslednosti ako bi se bavilo time (i samo finale, nemoguće je da se sva ona raja direktno susrela oči i oči jedni sa drugima, pa i scena po poseti supermarketa takođe, kako ćeš se gledati sa xx ljudi u oči za par sekundi, ja prosto prihvatio da je nešto možda ipak drugačiji razlog, ostalo može biti tek pretpostavka ljudi izloženih tom fenomenu, ne nužno apsolutna istina iza svega) a svakako je sve u priči poigravanje sa idejom pa (meni) nije smetalo da se prepustim filmu, ipak je iz perspektive lika koji kroz to prolazi, sa njegovim viđenjem, ne moram mu slepo verovati.

Junak antipatičan, deluje kao mekušac, no upravo zato nosi deo svog šarma, postepeno se iz sata u sat mora iz korena izmeniti da bi preživeo, razmišljati brzo, praktično, delovati u trenutku mimo svoje prirode. Radije bih da je po sredi kakav Arapin u Francuskoj i koješta tu da je ciničnije postavljeno, no pije vodu i ovako, itekako. 

Mimo same ideje koja mi je sjajna, detalji su ono što me posebno kupuje sa ovim filmom. Bezbroj njih, od toga da ovaj voza Pežo 504 danas (oh, kažu dušmani Vincentu da mu je auto klošarski, no momentalno dobiVaju po 'ičci  ima pravde na dunjaluku, greši Andrić), preko načina na koji upoznaje miličicu, sa kojom se, oh tuge li pregoleme, siroma mora seksati samo ukoliko je ona vezana (o, da ne počinjem tek o tome što je, jbg, svako malo mora nokautirati kada bi ova da ga udavi, poigravanje takvim motivima bi danas kojekuda bilo opasno po reditelja), preko izbora autora kakvi će ga sve likovi spopadati, ne puca na bombastičnost, razni smejurija tipovi nasrću, sve deluje gotovo nespretno, nije tu da bude hollywoodska akcija, mjuza rekoh sjajna, scene borbe na život i smrt u septičkoj jami, uopšte scenografija, sa sve brodskom jazbinom milice, te potom i tome da Vincent tako u egzilu jede đubrastu hranu koja bi ga ubila možda i pre negoli ga dohvate konačno, iznad svega ta večita napetost u vazduhu jer svake sekunde može stradati, ljudi su jbg svuda oko nas, opet bez kakvih većih metafora, prosto zabavan i blesav film, eto atipično "apokaliptični", osmehu bude teško da izostane. Meni finale lepo, čak je dakle i zaokružen oki film. Najkraće, autentično osveženje. 

Hvala još jedared na prevodu, Debilius. eto, opet ispada da mogu da odgledam film i sa našim titlom. 

kjovo piše: Odlican,ja volim ovakve narocito francuske filmove. Podseti me na jedan slican,sto sam i Alexu preporucio ,kada oko naseg glavnog junaka ljudi pocnu da se smeju i smeju se dok ne umru. Zaboravih opet kako se zove ali eto i taj vredi pogledati.

Vredi, meni se baš svideo Rire et châtiment (2003) , opis je dovoljan, nisam pisao više i sam znaš kjovo zbog čega i svi naravno koji su pogledali.