Shadow07. piše: Sve ovo lepo, fino i tecno, ali mi je malo previse ovih ratnih, istoriskih itd filmova, meni je film nesto da se zabavim oraspolozim, uzivam ili mastam , neka avantura, moze i akcija, drama svakako, trileri pogotovo ali ratna tematika ma kakva god bila mi neide bas...

Ovde je to iskorisceno ipak da se prikaze u sustini nesto drugo, a i to drugo moze da ne prija, da ga ne zanima , usput je provuceno jos nesto, i to opet ... itd.   Ja nisam nista procitao dodatno, ni opis, ni pogledao IMDb ili neku drugu stranicu otvorio,  video sam Vilinov komentar i  poster,  i pogledao film, a onda ukratko izneo svoj neki utisak, a opis procitao pre pisanja.

Naravno u potpunosti razumem kad neko preskace i ne voli uopste ni da se spominje oko rata.

Svideo mi se film.

Opis da ne pišem ceo samo da dodam.

Početak , stan  zamračen, struje nema, oskudica je,  mašrtarija i crtanje Zejne, majka koja se brine za ćerke, otac koji radi na motoru da obezbedi struju, a kasnije i namirnice i vodu. 

 Pa da porodica koju pratimo otac Mutaz, supruga Hala, i ćerka Zejna je jedna od retkih koja je ostala u svom razrušenom kvartu Damaska. Vide se ruševine i pustoš , rupe od projektila,  ali direktnog prikaza nasilja  nema, spominje se nešto oko granatiranja u dijalozima.  Ima samo nagoveštaja da će vojska ući u kvart.  

Okidač za zaplet je projektil koji je napravio rupe u zidovima stana i na plafonima stana , i jednu posebnu u sobi tinejdžerke Zejne ( u suštini soba tri sestre, vidi se na plakatu, od koje su dve, pa videćete gde). Otac ipak ne želi da napusti ognjište, jer kako kaže on je `sin Damaska`.

Jeste drama ali fina, u zapletu se uvodi magični realizam. Pa da ovde je osim uvida u određene stvari , ipak to stanje u Damasku iskorišćeno da se nešto drugo prikaže i uvede kritika, tranzicija.  Lepo osmišljeno oko rupa, osvetljenja, simbolike mora, oca koji je antagonista, ali ima dve strane i brižan, i požrtvovan ali ipak konzervativan, i ponosan, tu su ubačeni i komični dijalozi.

Dobra mi je gluma, dobar je kasting. Muzička podloga pa voleo bih više da je bilo, ali ne smeta ni ovako.

Tempo je meni prijao, taman po mom ukusu.

Kraj neću da komentarišem, svako će izvesti zaključak na svoj način.