Spasli ste mi TV od razbijanja.

Ubedljivo najslabija je ona Ogi koja vise gleda kako da sebe reklamira a sa glumom nema dodirnih tacaka. Mnogo me podseca na Megan Foks i ono njeno namestanje usana. 

Ocena 6.5

gde si nasao hvatski prevod? ovde ima 6 epizoda koje izlaze jednom mesecno.  ovog meseca ni toliko.

Sve i ako zbilja jeste (znaš da ne čitam stvarno ono na šta se nadovezujem ), lepota, kako je ja vidim glede mojeg piskaranja i glupiranja, je upravo u tome da širim priču i bavim se meni interesatnijim mislima, ne znam da se držim ionako nekakvih tema, ponajmanje tuđih, prosto je zabavnije ovako, ostavim mesta za ćaskanje.  Nebitno suštinski, nije problem ni bio u nezainteresovanosti ljudi, imamo previše problema na Zemlji, svemir je komplikovan, komplikovani su i odnosi vlade sa takvim poduhvatima, jedinog tela koje se uopšte može upuštati u takve avanture, a one u moćnijim zemaljama, sa sve predsednicima koji se ipak pitaju tu, se biraju na svega nekoliko godina, svemirski program se razvija po makar 15, 20, 30, a u pitanju su ludačke cifre za svaki iole krupniji korak, i tu je dolazilo do nesklada. Ko bi imao toliko cojones da odvoji nekoliko desetina triliona dolara u današnje vreme, ko bi stao iza takvog predsednika, ko bi sve ostao bez budžeta zbog toga,  a sve to dok bi tek neki tamo sledeći po redu dobio pohvale, ne pita se neki tamo narod išta ionako, ako moćne industrije ne vide zaradu u tome, nema opasnosti od rivala, nema straha u narodu koji se može više naplatiti od recimo terorizma, ekologije, zdravstva, ovoga-onoga, nije prosto moguće, opet jer je sve pogrešno postavljeno odavno, da neki baja u Beloj kući izađe pred novinare i kaže "idemo ovamo-onamo", sahranio bi sam sebe momentalno. Naravno da bi ljudi trebalo da su složniji, da nema gladi, ratova, sebičnih vodilja, da se ulaže u čovečanstvo, sve ono što nas i čini ljudima, da jasnije vidimo plodove toga, no dug je put do tako čega, nismo mi ni dečije bolesti preležali. Ono što ovo vreme čini boljim od ranijeg, je upravo taj napredak koji ja vidim bezmalo svuda, u ovom slučaju konkretno od drastičnog smanjenja troškova, i toga da su se eto i sanjari, vizionari umešali konačno u čitavu tu priču. Nije dovoljno, moraju imati ludu podršku svojih zemalja, ostalih milijardera, kompanija, moraju i zarađivati na tome usput, no sve se to rešava kako vidimo u hodu. Ide na bolje. Uz sve to sada ima više rivala u još ponekoj sada razvijenoj zemlji sa dovoljno volje da se petlja sa svemirom. 

Neka Passengers i jeste površan filmić, ali je sjajan ambijent, ima lepih kadrova svemirskog putovanja, letelice, nešto čak i relativno objektivnih problema na kakve bi takav jedan let naišao. To tamo moralisanje zbog njegove odluke mi nije bilo previše interesantno ali su mi prosto slatki oboje bili. Nije puki ljubić kamufliran u naučnu fantastiku, dovoljno je interesantan i iz ponekog drugog ugla. Meni je to drag film. 

Samo što neće o tome da nam pričaju u medijima, nego u drugu Putinu, Gazi, gde je bio preCednik i ko'ko se namučio, ko je naguzio ovu starletu, šta je obukla ova pevaljka, šta joj je, gle čuda, ispalo, ko'ko košta garažno mesto, ko'ko trešnje, i onda jbg, ćuti i trpi, ili gasi tv i baci novine.  

A što se tiče doba razvitka Apolo misije, jesu bila drugačija vremena, onda je sve bilo zatucanije, "mi moramo stići pre njih", "ako oni stignu prvi, znači da su napredniji, opasniji, sposobniji", "naš sistem je bolji sistem", "moja piša je veća od njegove piše", u jeku hladnog rata između velesila, pa se nisu žalili novci. Ubiše predsednika, ratuje se po Vijetnamu, raja urla na ulicama, ubeđeni da nešto menjaju, no i dalje se gurala basnoslovna, danas nezamisliva lova u program. Da li je to bolje, teško, ko ne plati na mostu, plati potom na ćupriji, na pogrešnim uverenjima se radilo toliko toga u samom razvitku svemirske agencije, NASA bi decenijama već bila nemerljivo smislenija, napredak daleko upadljiviji, da se nije toliko toga naopako postavilo tada. No opet, sve u svoje vreme, to se već sada menja, u tom tamo slučaju, eto u sprezi privatnih kompanija sa državnom potporom. Kao i sa razvitkom svemirskih programa u zemljama koje ga ranije nisu imale razvijenog u meri u kojoj je to danas (Kina, Indija). 

Stagnacija je nažalost normalna pojava, ma i gore od nje, periodi kada je toliko toga jezivog, pa se  uprkos tome i bez ikakvog drugog izbora čovek, kao sakata i čudnovata biljčica, svejedno uspravi i nastavi napred. Zvezde su umrle da bi mi živeli, naravno da ćemo im uvek težiti. Ne brinem ja o čovečanstvu glede toga. 

Nažalost, na osnovu onoga što stručnjaci kažu, ne vjerujem da ćemo vidjeti ljude na Marsu za našeg života. Muska zanemarimo - on je više EPP nego netko tko zna o čemu govori.

Prvi problem je zračenje kojem bi posada bila podložna na putovanju na Mars (i natrag) - rak je skoro pa garantiran. Neki znanstvenici idu čak dotle da predlažu da posadu čine stariji ljudi (jer oni su, kao, ionako najbolje preživjeli). Jedino trenutno rješenje - ali samo u teoriji - je obložiti letjelicu sa šupljim stjenkama u kojima bi se nalazila voda, što bi ujedno riješilo i problem vode za posadu. No, imamo tu i problem mikrometeora koji "zuje" svemirom i jasno je zašto su opasni.

Drugi problem je dužina putovanja i opskrba hranom i vodom. Posada mora biti minimalna - 3 osobe najviše, jer sa svakom osobom treba i više zaliha, a to znači i veća težina letjelice, što, opet, znači i više potrebnog goriva, veća masa letjelice i cijela misija postaje nemoguća. Ideje o uzgoju vlastite hrane su tek ideje - slično kao i onaj štit od vode. Da ne spominjemo da posada mora psihički "istrpjeti" jedni druge i izdržati misiju koja potencijalno može potrajati i do 3 godine sveukupno.

Treće - na Marsu posadu mora dočekati baza u kojoj će moći boraviti određeno vrijeme - hrana i voda opet - dok čekaju da se letjelica napuni gorivom (koje već bude odabrano za misiju) - što znači da tamo mora biti i postrojenje koje će crpiti vodik ili što već bude gorivo za povratak na Zemlju, a takav uređaj opet spada samo u sferu teorije.

Samim time, teško je vjerovati da će čovjekova noga stupiti na Mars prije kraja ovog stoljeća. Eventualno što bi moglo ubrzati i promijeniti situaciju je umjetna inteligencija. Činjenica je da su stručnjaci u protekle dvije godine ostali šokirani napretkom AI-a (kažu da se ovaj sadašnji doseg očekivao tek kroz 10 do 20 godina) pa bi daljnji razvoj možda mogao donijeti neka nova rješenja, jer AI će definitivno igrati važnu ulogu u budućem istraživanju svemira (a i u svim sferama života).