Ovo moje o zapušavanju ustiju se nije odnosilo na ovdašnju administraciju. Njihove vodilje i odluke se ionako trudim ne primećivati  to kada ih ja budem, daleko bilo, birao, mada i tada ko da se aka oko toga, dokle god mene ostavljaju na miru. 

Smemo naravno zalutati kuda god uz temu filma, stvar je naravno pre u tome da nam nisu potrebni postovi sa ličnijim obraćanjem uz grublje osude, dijagnoze i sve te tipičnije net pizdarije u komunikaciji onda kada ljudi, gle čuda, misle različito. Uz sve, ima ponečega što je iznad svih naših misli i bubica, tipa pravila o zabrani vređanja, obezvređivanja, naravno i svega onoga o ataku zbog nacionalne, verske i seksualne pripadnosti. 

Nisam ni video precizno šta je ko pisao, nadovezivah se na Joxera mahom, on misli dobro, tek tu i tamo zaluta u stilu, odavno naučih da ne doživljavam to ni lično a ni kao nekakvu njegovu tobože lošu nameru. Ma ni postove na koje se nadovezujem, svega mi na svetu, ne pročitam čitave, ne vidim dobro sedmicama, rasejan sam i mislim obično o tri sasvim druge stvari istovremeno  nije do nepoštovanja, nego se fokusiram na rečenicu, misao ili dve, ko da se nadovezuje na baš sve a um mi ionako ide na svoju stranu.  Ono što sam video nije bilo sporno, no zna Hogar šta radi tj na šta se to njegovo odnosi. Strasti, though, treba negovati  valja tek biti koliko je moguće čovečan i umeren i u njima (setim se raznih lidera na balkonima i za govornicama kako urlaju iz strasti pa to potom napravi košmar čitavom svetu, so, mora biti i tu kakve smislenije putanje i razuma  ja li je strast tu zbog ljubavi ili mržnje). 

Opušteno. Nije problem da se piše o filmu koliko vam volja, dok god je u okvirima pravila foruma. A ovakve teme lako povuku da se pređe crta.

kjovo piše: O kakvoj strasti pricas,ovde je samo jedna rasprava i to bas konkretno o filmu i desavanjima u datom filmu. Da ne duzim ali mislim da nije bilo potrebe za opomenom.

Ne vidiš poruke koje su sklonjene. Ne bih pisao da nije bilo povoda. I nije toliko konkretno o filmu, nego o zastupljenosti ovih ili onih ili nekih trećih u filmovima, što je i dovelo do cele situacije.

Kao dete sam obožavao Victory , potom i npr blesavi ambijent filma Bend it like Beckham, kakav posebniji šmek zbog tekme je i mimo svoje teme imao meni dragi 51st State (Formula 51 koliko god već naslova da ima) itd. No znate kada vam je nešto prosto bez veze, ne volim fudbal prosto. 

Za to ostalo vala i ja ne mogu više ni da pišem a ni da čitam forum. 

Kakav zaboga miloga woke, trans,gay i čuda kao kakav gorući problem, smetalo-ne smetalo. Smejurija.Okolo seva mržnja prema svemu, saplićeš se o masovne grobnice, slave se ratni zločini i kasapini postaju heroji, pruža se podrška invaziji, ratu uopšte, na ličnom planu da i ne počinjem, prijatelj mi je rasporen kao svinja na ulici jer nije imao odgovarajuću boju kože, poželjno pleme, ima više ožiljaka na stomaku negoli ja na celom telu (a ja sam kolekcionar istih ), dete moje poznanice (koja je potom izvršila samoubistvo) nije imalo ni tu sreću, ostao da leži na pločniku, žene se pa premlaćuju i ubijaju svako malo, ma ko da nabraja, ovo je tamni vilajet, ne znam kako to ne vrišti na svakoga. I onda je problem ako se dve milice vole, dva muškarca ili neko oseća da prosto ne pripada polu u kojem je rođen, ovo ostalo ne sme ni biti tema, oma ti se zapušavaju usta. 

To gore Sašino ionako nema veze sa time, ima komplikacija i nesklada u sportovima gde se polovi mešaju, rešiće se to vremenom, uskladiti, ima dana, svako ima pravo da učestvuje, pitanje sklada i pravičnosti nije na meni, Neil deGrasse Tyson je imao zanimljivih ideja, na stručnjacima je da se bave time da bi većina bila zadovoljna. Ne moš npr tek tako turiti transrodnu osobicu u ring i gledati masakr  

To ne znači da ne bih voleo da imam takve prijatelje, voleti ih i ceniti, gledati na filmu ili šta god već.

Plašim se samo sebe i većnosti, ljudi su predvidivi, lake mete, sa svim svojim užasima i mukama, ne stižem imati kakve fobije, ponajmanje od kakvih god već ljudi. Nekakve mantre, poruke, trendove po filmovima mahom i ne primećujem jer problem obično bude u nečemu meni sasvim pedestom, dok ionako tražim nešto svoje po svim tim pričama pa mi i nije odveć stalo do toga šta je autor hteo, koliko do toga šta ja želim, vidim i osećam. Sklon liku i pripovedanju, priči samoj koje film nudi (obično pre ne nudi), i naravno prevashodno tome kako ih ja doživljavam.