Klinci koji znaju biti životni, šarmantni, tinejdžeri naizgled isti poput ostalih svojih vršnjaka, sa snovima, ljubavlju i prijateljstvom, postepeno pokazuju svoju mračnu, bezdušnu stranu. Ne volim reč "šokantno", nisam ikada, danas i manje, hajde recimo bolje da je pre zapanjujuća realističnost toga kako je lako od harizmatične i nasmejane devojke, njenog momka, njihovog drugara, preći u patološko ponašanje, bezosećajnost tokom najodvratnijih zlodela, ubistava i sakaćenja, nehajno, bez prave svesti o tome šta zapravo čine.A opet, ne vidim da su po sredi kakvi ekstremi, fenomeni od ljudi ili pa ljudskog ponašanja, lako je videti deo tih crta umnogima, te mi film, likovi, sama priča bivaju tek još jedan podsetnik tome kakve smo jezive zveri jedni drugima, standardno sa jeftino glupavim opravdanjima, ako i sa njima uopšte. Uz dakle samu temu, zvezda filma mi je i tadašnja klinkica Marie Gillain, svaki kadar je njena vladavina.