Ne znamo mnogo toga o tome šta je uopšte život, pogotovo svest, kamoli da li od veštačkog ikako može postati nešto vrlo konkretno, ponajmanje znamo da li bi tako šta zbilja želelo išta zlo i naopako ikome, no ono što vrlo dobro znamo, makar bi trebalo da smo naučili do sada, je to kakvi smo zapravo mi sami i šta sve radimo jedni drugima tako olako. Ne mora se romantizovati nešto što nam je novo i strano, nepoznato samo po sebi, no mora li se zaviti u crno unapred, napamet gušiti ili prezirati. 

Sva je sreća da su ljudi uz sav naš ionako propratni cirkus i usamljeni, izgubljeni, vazda napaljeni i znatiželjni, te čim budu imali opake samosvesne robotiće koji se seksaju ko blesavi, ovi (raja) će momentalno izbaciti svoje muževe i žene van na sneg i pojebati robotiće kao da su na olimpijadi, za medalju, onu, zlatnu,te je moguće da će ovi (robotići) ipak dočekati sutrašnji dan bez da ih ubiVaju sve odreda. E u takvu apokalipsu bih možda još i mogao da poverujem, neće biti đece  kakvi terminatori i termonuklearne kiše mostarske, izubivaće čovečanstvo seksanjem do iznemoglosti. Nah, I'm just fuc.king around, tek me ne bi iznenadilo.