puppet_master piše: Nah, zvuči mi suviše melanholično, pa i sam naslov me je podsetio na Alen Delona, tj na film La prima notte di quiete, takođe depresivan a i dešava se baš tamo, van sezone, tokom sivih, često kišnih dana. Skoro pročitah negde da su najtužnije one ljubavi koje su zamalo uspele, mada to nije tek tamo kakav ljubić film. Svakako vredi. A ovaj možda pogledam nekada, ima dana, život je tek preda mnom.

Dele odredjene stvari i teme, jeste depresivno, da i tamo Rimini i vreme, samo sto je oko ljubavi drugacije, i akcenat je je na necemu drugom, a i ovo je prvi film trilogije o braci i ocu. Ostaje mi treci da pogledam, stvarno pre nisam imao neku zelju. 

Da specifican je on reziser sa svojim temama , ima i o bratu film Sparta. Treci nisam mogao da gledam.  Da jeste cista drama, jeste mucno, i kod njega nema nekog ulepsavanja. Stvarno rece jednom puppet mislim za njegov Dog Days kome preporuciti, opet meni se taj film svideo.

O ovom filmu, pa sta znam, lik je iznutra  kao vreme u  Riminiju,  prica oko stare slave, prolaznosti, zavaravanja , ali su i drugi usamljeni, neki i u problemu i traze neku ososbu, toplinu, ali je ne pronalaze.  Gde  za poroke sakuplja, pa pevanjem pred sacicom  turista i zadovoljavanjem obozavateljki, pa i iznajmljivanjem kuce. Otac je haos kako se vraca unazad.  I onda dodas jos jednu promenljivu u zivotu, dodirnu ti ono sto ti je `sveto` i dodje do raspada. 

 Za izbegavanje.Najlakse je praviti ovakve filmove. Depresivno u picku materinu.