Za mene je pre npr Kevin Costner oličenje tog američkog duha, on je i nezgodan i prgav i lajav i ego zna da mu pobegne u neželjenom pravcu, no brate miNli ljuCki mi je to sve, ne veštačko, pravljeno godinama kao u zlatno doba hollywooda i studijskog sistema gde je imidž pražljivo (i besno lažno) građen. Pri svemu, ne primetiš da je u ogromnom broju slučajeva dobar lik, ne utrljava se to ikome u facu iz filma u filma, dodele do dodele nagrada, uopšteno ni izborom uloga. Onaj stari kov tipova, glumaca, kakvi se više ne prave. Prošlo je odavno vreme Jimmy Stewarta No neka toga, nisu nužno za poređenje, mogu sada izvlačiti iz guzice mEleon meni dragih glumaca specifičnih karijera i uloga, tek htedoh reći da se ne radi o stereotipnim izborima uloga, već mom ličnom doživljaju koliko i samom imidžu koji se manje-više nameće. Stereotpini i mahom uvek isti su bili, svako na svojoj pa strani, i npr Pavle Vuisić, (pogotovo) Bata Stojković, pa mi ni jednom nije udaralo po tintari išta veštačko, nametnutno, neprirodno iz njih/njihovih imidža i načina glume. No kažem, nebitno, koga briga ionako, tek razbiVam monotoniju.