Ako je ovo po istinitom dogadjaju odmah gledam.

Takođe usput, Harold Robbins, od svih pisaca, je pisao po meri o zakulisnim radnjama u Hollywoodu pre mnogo decenija (zaboravih u kojem tačno romanu jer ih ima više sa Hollywoodom u pozadini, ja to svakako čitao krajem osamdesetih, početkom devedesetih, kao klinac, pamtim scene, mešam naslove posle toliko godina). Gde imamo grupu hollywoodskih moćnika, sede u foteljama, isukanih, hm, mačeva, te stavljaju na kolena i maramice, kako bi glumičica ispljunula sadržaj onda kada završi sa svima njima. I potom, kada je jednog dana došlo vreme da glumičica na podijumu primi konačno svog prvog Oskara, u vreme dok se dodela gledala masovnije negoli danas, ona umesto da se lepo, po JUS-u, zahvali mami, tati, bogu, Isusu i svetome duhu, producentima, ona lepo počne da izlaže svoje iskustvo u slavu Hollywooda, na sveopšti šok sveta. Fuck, meni bi mogli obrisati post na vražijem forumu  kakva tek tamo istina o hollywoodu pred mElEonima gledatelja  No ono što želim zapravo da kažem, da se nije nužno zbilja ćutalo, Maureen O'Sullivan je bila glasna o tome pre maltene 80 godina, eto Harold Robbins pre (makar) 40+, no ispada da je zbilja bio potreban zapravo trenutak u vremenu, društvene mreže, neka sada često i naopaki neoliberalizam, da bi se konačno pokrenula lavina.  Zgodno da je to dolazilo od eto, ljudi od kojih se manje nadalo da će se akati takvim temama u pozadini, što Jox reče Verhoeven, ili baš Harold Robbins, umotano sve u (tobože) trash. Mada je Robbins svakako još kao mladić radio u nekom major studiju (Universal beše), čuo je taj i video svašta, pa se i nije trebalo čuditi. 

To što ti govoriš, da se uradio kakav film onda kada je i trebalo, što bi zbilja bilo, eto, recimo pre 40ak godina, pa da se sve zaustavilo na vreme, ujedno i pokrenuo strah kod svih producenata, uopšte moćnika naviknutih da tlače i iskorišćavaju, jbg, naravno da je prošao voz, odavno. 

Prvo su se svi zgražali na Verhoevenov Showgirls koji je meni biomasterpis, a kasnije se cerekali Courtney Love kad je prva izjavila dase škarorukog (jer je cenzurirao uvozne filmove po svom nahođenjuskraćivanjem) treba paziti.

Ja se nisam cerekao.

Ne zanima me mlaćenje mrtvog konja.

Ne zanimaju me biografije ni kvazibiografije.

She Said je zakasnio nekoliko desetljeća.

Koliko god čitav taj slučaj zapravo objektivno bio od ogromnog, pa i nemerljivog značaja, eto da se posle 100ak godina svakojakog iživljavanja i korišćenja položaja za najprizemnije bahatosti (i grđe) konačno digne glas protiv moćnika i večitog zataškavanja, mahanja novcem, uticajem, advokatima, vrlo moguće i pokrene lavina koja će nešto možda i izmeniti u prastarom, podmuklom sistemu, sam film je meni mahom dosadan. Ima on svoju priču, uglavnom je svi znamo, ne radi se o tome da je išta tu loše, no ako je do samog Weinstein slučaja, zbilja je bolji bilo koji dokumentarac/specijal emisija o tim bljuvotinama. 

Nisam i neću.