Već je zakinut kako Aronofsky, tako još crnje i Mickey Rourke kada je američka akademija ignorisala njegovu ulogu u Wrestler-u, te sada kada imamo vrlo dobar film, sa sjajnom ulogom, povratničkom, avaj u eto od društva marginalizovanom liku (ne tek zbog toga što je gay, već je brate miNli golem i deb'o poput sisara iz naslova filma a društvo sa jedne strane ne voli deMbeljuce a sa druge strane poneko pa šalje poruke kako je pa silno lepo i zdravo biti deb'o, sve van pameti), te postoji rizik da će nemali broj ljudi ignorisati napamet film kao još jedno proseravanje liberalnog hollywooda ištatijaznam a sve i da Fraser dobije Oskara (nebitno ko šta misli o nagradama, šta je iza zavese, nisu tu sada važni lobi, novac, status, tokovi blabla, poenta je uvek u filmu kao takvom, ono što zbilja imamo na ekranu ispred sebe i u tome da nije strašno ni kada kakav umetnik dobije priznanje, salu kolega koji stoje na nogama i tapšu, eto nekome sjebanom poput Frasera i lika kojeg tumači pogotovo), kojeg zašto da ne i zaslužuje btw, opet će podjednako deo ljudi drvlje i kamenje o nekakvoj političkoj korektnosti, te ispada da lik na filmu više ne sme biti sa kakve društvene margine, koliko god bio dobar, lik, film, ono što isporučuje i poručuje, sve pada u vodu. Što je naravno pogrešno iz previše razloga. Dok je ono što želim reći vrlo jednostavno, gledajte filmove, probajte, sve priče, još bolje ako se makar povremeno izlazi iz kakve zone u kojoj volimo boraviti, navika, očekivanja, predrasuda, lako je potom dati svoj sud, kakav god on bio. Opet, ne valja išta na silu, ne mora se ikada išta, naravno, samo ukazujem na eventualne stranputice sa olakim otpisivanjem i zidinama.