puppet_master piše: nemam sliku iz detinjstva maltene a da mi nije surla otečena, crvena itd na njoj  surla je nos, dabome, da ne bude zabune

Gotovo je, već smo se zabunili, vizualizirali, oblio nas hladan znoj, jeza i sažalili se.

Nikakav dodatni komentar ne pomaže.

Ruku na srce, zbilja sam iz sasvim pete priče, bome sam dolazio kući zdravo krvav, pa i danas jedva vidim na levo oko, šaka mi je sjebana, imam rupe na telu gde ih ne bi trebalo biti () i da je makar sve od pesnica, ali ipak nije bilo odveć tih scenarija, da me neko zlostavlja u školi i štajaznam, uz sve razbijene surle moje (nemam sliku iz detinjstva maltene a da mi nije surla otečena, crvena itd na njoj  surla je nos, dabome, da ne bude zabune). Jedared je moja drugarica upala u moj stan, dotrčala iz škole uprkos nastavi, da kaže mom ocu "Dejanu izbili oko!"  a ono, jesam bio kao Roki, zatvoreno mi je bilo oko, no ostalo je, kakvo-takvo  Hoću da kažem tek ono, neka izlizano, no ipak istinito "dečaci će uvek biti dečaci".  Mada, naravno, itekako razumem da ima daleko grđih iskustava i daleko drugačije doživljenih, ja sam bitanga ionako, najmanje me plaši fizički bol, nasilje, ima i gorih stvari u životu, tek mi je uvek žao patnje dece u ma kojem smislu.

Jebga, nemam ja ni ljubavi ni vremena za degenerike.

Problemnije kompleksan. Imaš debila koji se iživljava na ostalim učenicima,nekoliko kukavica koji su mu se učmarili da i oni ne dobiju porciju tešutljivu masu koja se srami nekoga "otkucati".

Rješenje? Nepitaj mene, nit me je tko zlostavljao, nit ja nekoga - ja sam bio jedanod onih koji su branili druge jer nezainteresirani nastavnici, pedagozi,roditelji i socijalne službe ni malim prstom nisu mrdnuli.

Pod presijom, valjda, nastaju dijamanti. A jbg, šta da se radi, dog eat dog je svuda, neko se izbori, neko bukvalno strada, treći se pa osakate za čitav život, teška i komplikovana tema je sve to. Valjalo bi da su uvek prioritet budne oči vaspitača, roditelja, socijalnih službi, svega i svakoga da se makar ublaži svo to iživljavanje, zloba i ko zna kakva sve patalogija usput. Ne sviđa mi se ideja upornog ispisivanja, i ta deca na drugoj strani pesnice su tek nesretna, osakaćena ovim ili onim, ne može se ni odmah van sa njima a opet nekada se ne može ni pomoći, ni kazniti a da to bude efektno, muke svima, šta znam, još jedan deo nakaznosti prirode. Kompleksan problem, definitivno za mudrije od mene. 

Čisto sumnjam da je te koje si naveo itko muštrao u školi.

Nije ni bitno, bitno je da se muštrače ukloni iz društva već jednom. Ako nekome trebaju, nek ih slobodno udomi i usvoji.

Ne znam baš što je autor tu htio, ali sve azijske države imaju ogroman problem sa vršnjačkim nasiljem u školama i ne znaju ga riješiti.

Možda te bude zanimalo, pokazano je znanstvenim istraživanjem da školski zlostavljači imaju manji mozak od prosječnog đaka.

Ne kažem da bi snimanjem mase nečijeg mozga trebalo a priori zabranjivati nekome školovanje, nije svatko došao u školu iživljavati se na drugima.

Atipičan i kao "tinejdžerski film" o košmaru prolaska kroz te godine i društvo, atipičan i kao "monster movie", gde ljudi, pa, deca zapravo bivaju gore zveri od čudovišta iz naslova,Nisam mogao da se odvojim od filma iako, nažalost, nije sve tu sjajno, moglo je ozbiljnije, ima tu nesklada gde je, istina tek za moj ukus, gas dodavan ne ponekoj nepotrebnoj strani a olako se prelazilo preko dramaturškog blaga. Stvar je u tonu filma, koji, opet, po meni tek, da je pogođen, imali bismo pravi dragulj, no i ovakav kakav je, uspeo je da mi se dopadne.