Novinarka Ann Mitchell (uvej sjajna Barbara Stanwick) piše članak sa svojim društvenim idealima, o izmišljenom običnom i nezadovoljnom čoveku koji takođe izmišljenim pismom najavljuje svoj skok sa zgrade na bozić. Članak/pismo podiže javnu buru i stavlja novine pod lupu, te miss Mitchell zajedno sa urednikom odlučuje da plati nekog sa ulice, kako bi ovaj priznao da je tobože napisao dotično pismo. Izbor pada na lutalicu-dobricu,Gary Coopera, ništa manje, koji pristaje da za nešto novca bude John Doe, čovek iz članka... Avaj, prašina se ne spušta, njegova popularnost, zapravo popularnost reči punih nade, glede buđenja čovečnosti i poštovanja, dostojanstva, pomoći bližnjima u nevolji itsl...čine John Doe-a sve uposlenijim u obilascima nacionalnih konvencija krcatih do juče unesrečenim svetom bez nade, sada nasmejanim i punim elana...dok siroti John Doei dalje ne vidi krupniju sliku te kampanje, to da je iza cele šarade volja moćnika, koji samo eksploatišu njegovu harizmu i popularnost, kako bi u nekom momentu sve to debelo naplatili...daleko od svih ideala o kojima John govori, dok u celoj toj igri postaje upitna i vera samog idejnog tvorca, miss Mitchell, u koju se John zaljubljuje... 

Vrlo dobra priča, bezvremena, uvek aktuelna, sjajno vođena i podjednako sjajno odglumljena, služi kao stalni podsetnik na istinske vrednosti u sukobu sa manipulativnim, pohlepnim i sebičnim moćnicima. Još jedan Caprin klasik kome se vredi vraćati.