Svideo mi se, puno, čak mi je neshvatljivo kako je jedan ovakav filmić uopšte snimljen i prikazivan po festivalima u USA, uprkos svojoj iskrenosti i kvalitetu, u takvom društvu u kojem su nažalost česte pucnjave po školama, ovako nešto je kontroverzno na više strana. Prvo sama tema uvek budi buku u javnosti a potom i sam pristup mladih autora, oni ove momke, samog Owena, ne prikazuju kao kakve košmarne psihopate lišene emocija, punihmržnje i kakvih teških psiholoskih problema, kako se "pucači" tipično doživljavaju, već je jasno da su po sredi dva sasvim obična momka, koji su eto prosto izloženi dugogodišnjem konstantnom divljanju školskih siledžija, usled čega verujem dolazi do pucanja pod pritiskom, uz opsesivnu želju da se dođe do (u Owenovom umu) kakvepravde, ekstremne, nasilne ali van mržnje, ludila, već eto prosto kao jedna od (i dalje ekstremnijih) reakcija na okruženje, stres, nasilje. Iza filma je stao Kevin Smith, pa je to, moguće, razlog zašto je film završio na Sundance festivalu, no i bez toga su svakako upadljivi njegovi kvaliteti. Meni je bolji od sličnog Zero Day, upravo jer je prirodniji, šarmantniji, duhovitiji, time i hrabriji.

Pre svega je, za temu začuđujuće, zabavan, skoro pa klasični teen film o prijateljstvu, ljubavima, zezanju i borbi za svoje mesto u tom mikrouniverzumu srednje škole. Ima zbilja vedrih tonova, pošteno me je nasmejao više puta, šarm mladih glumaca je upečatljiv. Momak koji igra Owena je ujedno i režiser filma i autor priče, čime samo dodatno potvrđuje svoj višestruki talenat.

Preporuka, zanimljivo obrađivanje mračne teme, u mockumentary maniru, realističan, sa vidnim talentom iza i ispred kamere. Btw, fin je i soundtrack.