Po strukturi je rasut gde stigne, sadrži i delove gde ionako ćutljivi Takeshi Kaneshiro najednom pozira u kadru, hehehe, zaebancije radi, no ostaviše to u filmu, leba ne traži. Nije za svakoga, blago rečeno. No meni je "mio" film. 

Kaneshiro je, pa, blentavi osobenjak, između ostalog i kockar, gubi lovu te dobija izbor da valja diskove na ulici ili bude plaćeni ubica, on, normalno, izabere da ubije neku tamo metu. Dobije avans, vrati se u kockarnicu, uzme ogromnu lovu i predomisli se oko ubistva. Kao dopuna/zamena/podjednaka blenta pojavljuje se Carman Lee, ne zna se ko je nenormalniji od njih dvoje, no meta ih čeka. Film čine zapravo dani u iščekivanju tog ubistva gde se ove dve lude zbližavaju na svoj, sHebani način. Otprilike. 

Ima filmova koji u pokušaju da budu svašta nešto izgube nit, ima i onih koji zbog toga budu i remek-dela, ovaj nije ni želeo nit, prosto je poligon za iščašenu, zabavnu ljubavnu priču, film stila nenormalnog poput i njegovih junaka. Sa lične strane, meni neodoljivo šarmantan.