Slazem se, bas napisah skoro u temi Severance oko dostupnosti, obilja zbog izbora, ali i mogucnosti brze promene ako nam se film ne svidi.

I pitao sam se dobro svi su gledali klip, ali sam se pitao da li bih bio zadovoljan, ispunjen,  da imam ovo i da sam tako nesto radio, i odgovor je ne, mozda bih uzivao pogledao malo , ali u kolekcionarstvo ne ulazim ipak su to posebni ljudi i filozofija, jednostavno to me je pre vuklo, a sad mi vise nije bitno, imam po mom misljenju finu kolekciju knjiga, knjiga i pored filmova( adaptacija) koji su mi se svideli jako,  i to mi je ok i dovoljno .

 

Pre si bio mlađi, dobri kjovo, svet je bio jedno ogromno, pogledom nesagledivo mesto magije, sve je bilo novo, neistraženo, potom idu muke, razočarenja, zidovi se skuče oko nas, probali smo, videli, manje smo gladni ponegde, ušuškamo se u kakvu već (kome pravu, kome veštačku) nešto nepomičniju sigurnost, a.k.a. starimo. Mi smo drugačiji.  

Nema više redova ispred bioskopa, atarija i spectruma, novih teško dostpunih ploča ali ima nebrojeno drugih novotarija, radosti, lepote svuda oko nas, samo nam pogled može lutati ili ne tražiti dovoljno, dok i lakoća dostupnosti uz sve svoje realne mane, ima i dobrih strana. Ranije sam mogao čekati godinama na program Kinoteke ili tih par tv-kanala što imasmo, pa da daj bože vidim uvrh glave par filmova kakve (tobože) egzotične kinematografije, sada mogu mesec dana tumarati eto npr korejskim filmom kako mi dune, ne radujem se manje zbog toga što mi je sve na izvol'te, tek mi katkada pravi izbore težim 

Dok i van filmova/serija/boks mečeva i koječega nekada nedostupnog, ima i dalje pregršt drugih prelepih stvari svuda oko nas. Kao i uvek, svima, pre i posle nas, vreme je veći problem od svega drugog, najskuplje je, beskompromisno, nemoguće za savladati, pobeđuje uvek, uzima upravo taj deo nas kojima su oči bile širom otvorene, konačno i nas same, lepote ostanu nekome drugome, tako mu je to, što bi rekao Vonegat. 

Tako se to radi.

Nazad u ludim 1990-im...bejaše jedna miličica, Jelena, starija od mene nemalo, 1968. godište, pošto-poto da mi se uvuče u bokserice a ja jbt uzeo 4-5 filmova iz video kluba (lokalnog, jok onih u kojima sam radio, mora se odgledati i vratiti to). Došla mi i na gajbu, davi moju majku, hoće da me vodi u (hotel) Slaviju, da odmorimo. Meni, verovali ili ne, ne ide teško sa milicama, ponajmanje je kakav izazov seksati se, više mi se gledaju oni vražiji filmovi, naravno  Objasnim joj ja to nekako, ona me gleda kao ludaka (to mi se često ponavlja, sve i kada pristanem na koještarije ), te krene da zove hotel, da ih pita imaju li satelitsku i filmova?  Ja tu opet krenem, aman žeMska glavo, neću da gledam budalaštine sa tv-a nego ovo što mi se gleda. Prevarila me je u nekom momentu tih sedmica, nisam ja toliko nenormalan, poklekao Puppet  no jok te noći, gledao sam kakve meni fine filmove i tako mi je to. Nema kompromisa. 

puppet_master piše: Razmišljao sam o tome ozbiljno ovih dana. Sada sam slobodan jopet.

Ali ovaj put pazi da bude filmski moljac!

Pustimo mi "suprotnosti se privlače" srednjoškolske šeme.

Nismo mi više u godinama da nas potpuni nedostatak interesa za nešto nama "jako važno" ne živcira.

Gornji film je definitivno u ponudi i to postoji BluRay izdanje.

Moram se strpiti da nam se slože planete, ispada.