Dok se odgleda Come and See, pa Painted Bird, pa polako.

Ne verujem da je film bespotrebna skupina nasilja, seksa, al' treba imati želudac spreman.

Gledaću te Eternalse i ja, mada moram prvo i onog Feng Shui-ja , tj Chen Zhen-a, u stvari Shang Chi-a, fu.ck, neću se hleba najesti kao ambasador u Kini...

Da, ali ja se ne držim samo toga i ne odmahujem rukom na apsolutno sve što nije u trendu.

Znašti jako dobro kakvih ljudi ima, Eternalse će pogledati kakvi god dajesu jer je to sad u điru, ali na Minnal Murali nećeš ih ni metlomnatjerati.

Dobro, nisu ti Eternalsi toliko ni loši kakav obično mejnstrim zna biti.

Iuostalom, ko kaže da moram slušati klasiku ili metal po cijeli dan,nekad mi baš odgovara ono elektronsko beskonačno ponavljajuće lupanjemudima po samaru.

Netreba šamarati tebe koji si trenutno opsjednut određenim autorom izHK-a, nego one koji mu nisu ni dali šansu jer jebga večeras se gledanajdosadniji diznijev crtani film Frozen 2.

Ako je do društva tj, društvo ionako ide uvek napred, čak i onda kada ide nazad . Neće publiku izmeniti npr Pazolini, taj ili neki novi. Pre će se interesovanje promeniti posle eto par decenija vladavine npr Disney studija (u svim svojim oblicima). Po inerciji. Zasićenju. I oni koji su skakali momentalno na sve to, izgubiće interes, zbog svog tog nezasitog bombardovanja po kalupu. Dovoljan je sam Disney, to je šamaranje (izazivanje, buđenje uspavljivanjem ), publika će potom, verujem, sama pogledati na neku drugu stranu. Ima ih mnogo zapravo. Publika je stvorila novi talas, ne npr Godar, publika je, neka i zbog studijske mašinerija koja izumire, stvorila Novi Holivud, ne Peter Fonda niti Dennis Hopper, publika je otkrila Sundance tj novi nezavisni film, ne Sodeberg, Linklater ili Tarantino. Itd. Svaka njima svima čast, hvala im što postoje (ili što su postojali), no zbilja verujem da nije do njihovog buđenja-šamaranja-izazivanja publike. Oni, ili i bolje, neki novi, neka rade svoj posao na svoj način, bez starog kalupa, publika će ih naći. Uz malo sreće  Možda i grešim, svet je maglovit sa mojeg drveta. 

Izazivati, jok šamarati.

Uostalom, ne blesavi se, ti prvi odgledaš npr Nobody, Mortal Kombat, novi Marvel, blablabla, ne može glavniji tok, pa šta, svuda ima zabave, svašta može zaintrigirati, nema te šta ko šamarati zbog toga.

I ja se slažem, osim sa onim oko nekakvog šamaranja ljudi koji prate i vole mainstream, to mi nema ama baš ikakvog smisla. Nevezano tek za Pazolinija, mada i oko njega, ta jedno je kritika potrošačkog društva ili što reče Joxer, prodrmavanje filmske kolotečine...no kakvi sada šamari, koliko god figurativni, pratilaca mainstreama. Užas. 

Svi ljudi do kojih mi je ikada bilo stalo, kao i ovog trenutka uostalom, su pratili i voleli (i) to nešto što bi nazivali mainstreamom. Moja majka je volela filmove Hari Belafontea (htela je da se uda za njega kada poraste ) i Alen Delona, dok je tetka, žena koja me je odgajila tj, volela Lethal Weapon filmove, Bogarta, Dustin Hoffmana, Paćina i masu onih klasičnih američkih westerna, matori je voleo McQueena, Venturu, Bud Spencera , moja devojka voli npr Bohemian Rhapsody, moji drugari Matrix (i filmove sa ajkulama ) and so on... Pa šta su oni dužni nečijeg tobože šamaranja, moraju li svi kopati za kakvom uzvišenom umetnošću šatro, nije li film ujedno i zabava, eskapizam, užitak upravo i u onim jednostavnim pričama, ljudskim, neka i x puta viđenim. Svašta. 

Opet, jedno je dizati glas protiv serviranog đubreta, konzumerizma, urlanje o individualizmu, težnja ka originalnosti i štagod već a nešto pedeseto kakav mesija trip o spasavanju (jel dobro, Ljubo? nema "š" ) tobože davljenika u mainstreamu. Ne verujem da je to bio Pazolinijev cilj. Italijanskom filmu već posle rata, onog, svetskog, drugog, nije bilo potrebno filmsko buđenje, koliko god originalna i specifična bila figura Pazolinija u toj kinematografiji, ako ih je neko imao mnogo, to su bili oni, ljubi ih majka. Istina, nekada. Pa svako valjda dodaje onaj deo sebe koji misli da fali kojem god toku, nije to nužno pljuvanje (buđenje, šamaranje) po ovim ili onim gledateljima. 

Mainstreamu fali koješta, danas pogotovo (po meni), no vala ima i biće sjajnih filmova upravo u mainstreamu. Mada i to etiketiranje :kolutaočima: 

Slazem se, u nekom prethodnom post-u sam rekao da ne treba komentarisati film ili citati komentare, iako je forum vec jednostavno pogledati. Ja sam ipak citao knjigu pre filma, tako da sam znao sta me ocekuje, dok kod knjige nisam.

Naravno da ce kroz dijalog sa rediteljem da se sazna vise o istom, a Pasolini je bio svestran pa moze da se puno prica o njemu, a cak mu je prvi roman   kako su naveli zbog vulgarnosti dosao do suda. A posle  zavrsetka datog filma,tj. pre premijere je ubijen i jos prica za gazenje kolima . Da li zbog privatnog zivota ( vezano za seksualnost) a pre zbog politickih stavova.

A film je adaptacija tj. prilagodjena je, knjge koju je Donatien Alphonse Francois tj.  Marquis de Sade kako je izjavio napisao za kratko vreme dok je bio u zatvoru ( a bio je dugo tokom zivota), a i zivot mu je bio skandalozan, a poznat sto je kroz dela provukao pervezne seksualne fantazije, sadizam, blasfemiju  itd...

Ajmo ovako.

Kad vam dođe netko i kaže da ne gleda više filmove jer je sve već vidio i svi su kopije kopija, gurnite mu ovaj.

Ne samo ovaj, ali eto, za početak.

Naravno da sadržaj filma analizirati neću, ovaj film je najbolje gledati kad se o njemu ništa ne zna.

Međutimdojma sam da je Pasolini ne samo s ovim filmom htio reći mejnstrimu,jer je mejnstrim i tada postojao, pa dosta je više bilo jednoteistihstvari, da ne kažem sranja.

Pa je prodrmao filmsku kolotečinu, ali ne blago nego najžešće što je mogao.

Nažalost, nakon njega, šamaranje što pratilaca mejnstrima što filmskihstudija koji pare daju samo mejnstrim sigurušama, postalo je pravarijetkost.

Srećom postoji nekoliko japanskih (bolesnih?) autora i onaj grk Lanthimos.

Ne mora vam se sviđati, zapravo ideja i jest da vaš komentar na kraju neće biti "meni se baš sviđa film".