Mommy (2014)

Једва чекам превод 

Pojavio se prevod, kolega Mita je uleteo s prevodom ko seljak na svadbu, što kažu stari

Ja se nadam da će sajt napredovati po tom pitanju

Kratko i jednostavno od Mite nisu trebali postavit prijevod...

iromafia111 piše: Valjda vam je do sada postalo jasno da nisu svi ljudi isti. Netko prati teme i surađuje, netko ne prati, nekoga nije briga, a ima i onih koji bi voljeli da nas nema. Svatko ima pravo postaviti prijevod i sam odabire način na koji će to napraviti. Koliko se sjećam, za 50 nijansi sive postoje tri autorska titla.

znaš jer si ga gledao sa sva 3

Ma nije problem i ako ima vise autorskih filmova za isti film, ali je to rasipanje snaga i vremena, jer ima toliko filmova za koje treba uraditi prevod, tako da nema smisla da se 2 ili vise ljudi koji prevode, iscrpljuju na istom filmu. To je sustina svega o cemu sam pisao.

  Dolan je nastavio tamo gde je stao u svom prvencu tako poetičnog naziva Ubio sam majku. Ova dva filma su slična i zbog teme i zbog podele uloga iz koje je izvisio sam Dolan koji je sa svojih 25 leta ipak malo mator za ulogu tinejdžera. Tako nešto je ipak rezervisano samo za srpski film.

  Dian Despres je taze udovica i samohrana majka koja mora da plaća gomilu računa i da neprestano smiruje svog problematičnog sina koji divlja od početka pa sve do kraja filma. Na samom početku ona ga odvodi iz unternata u kom je izazvao požar i u kom je povredio neke svoje kolege. To "smirivanje" ne ide baš sasvim lako jer sinčić izbegava svoje lekiće i nasrće na svoju majku koja ne zna šta će sa njim iako ima rešenje koje će u svakom slučaju biti loše za sina. Dian može da ga ostavi kod kuće i da se prihvati teškog zadatka školovanja i brige za sina sa posebnim potrebama  ili da ga premesti u ustanovu zatvorenijeg tipa sa kojom Stiv imati minimalne šanse u životu. Dian nije baš paradigma majčinstva, dozira se vinom, večito pokušava da nađe prečice, pa zato često ostaje bez posla, svadljiva je i sama je hiperaktivna. Sa druge strane, Stiv u svojoj hiperaktivnosti i blesavosti, ima dobre želje, iako loše načine da ih ostvari, ume biti i pažljiv i pokazati ljubav, ponekad čak i od pomoći, ali isto tako njegovo veselje ili blentavost se u trenucima kada nešto nije po njegovom pretvara u agresiju koju je teško staviti pod kontrolu. Njima kao takvima u pomoć priskače komšinica , bivša učiteljica koja je usled traume počela mucati i efektivno postala invalid rada. Od samog početka ona njih gleda sa radoznalošću, oni nju isto, ali njeni motivi u celoj priči su mi nejasni.

  Dolan koji sam ima filmski pedigre je neko ko ne gubi vreme jer svake godine izbacuje po jedan film koji uprkos temama ima svoju publiku koja se ne nalazi samo na raznoraznim takmičenjima i festivalima čiji je miljenik,

  Pridružujem se u preporuci za gledanje uz napomenu da ipak treba odgledati prvo Dolanov film poetičnog naziva Ubio sam svoju majku.